{"id":4450,"date":"2017-10-29T22:24:45","date_gmt":"2017-10-29T21:24:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.anagord.com\/?p=4450"},"modified":"2022-02-12T14:51:50","modified_gmt":"2022-02-12T13:51:50","slug":"izgubljena-u-valensiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/de\/izgubljena-u-valensiji\/","title":{"rendered":"Izgubljena U Valensiji"},"content":{"rendered":"

(Ukoliko ste propustili prvi deo ovog putovanja, pro\u010ditajte: Kako se nisam zaljubila u Barselonu ba\u0161 na prvi pogled<\/a>)<\/em><\/p>\n

\u201cNe\u0107ete valjda da idete autobusom do Valensije?!\u201d zabezeknuto je upitao moj prijatelj Katalonac, sa izrazom lica koji je bio na rubu infarkta usled ovog saznanja. Strpljivo sam mu obajsnila da nisam zainteresovana za avion i super-brzi voz i da je autobus \u201cjust fine\u201d, a on je i dalje nepoverljivo bukirao kartu online s jednom podignutom obrvom, ponavljaju\u0107i da li sam sigurna. Usput me je pitao \u0161ta \u0107emo uop\u0161te da radimo u Valensiji \u201ctoliko dugo\u201d, a ja nisam imala srca da mu ka\u017eem da ne mogu da sedim u Barsi 2 nedelje i da \u017eelim da vidim jo\u0161 ne\u0161to od \u0160panije.<\/p>\n

Oko 7 ujutru, krenuo je ozlogla\u0161eni autobus iz Barselone za Valensiju: sa sve wi-fijem, filmom, muzikom, utika\u010dem za slu\u0161alice, uti\u010dnicom za struju, displejom na kome se u svakom trenutku prikazivalo gde se autobus nalazi i funkcionalnim toaletom. Iako ovaj prevoznik nije bio ni crno ispod nokta jednom istinsko srpskom ko-to-tamo-peva<\/em> prevozu, nisam ba\u0161 mogla da se slo\u017eim da je ovo najneugodnijih 4 sata provedenih u mom \u017eivotu, pogotovo \u0161to je put vodio uglavnom uz obalu mora. Bilo kako bilo, stigli smo u Valensiju na glavnu autobusku stanicu koja nije ba\u0161 u centru i – odmah smo se izgubili. Ono \u0161to nismo ni slutili me\u0111utim, jeste da je ovo jednosatno gubljenje bio samo mali nagove\u0161taj onoga \u0161to nas svakodnevno \u010deka u slede\u0107ih 6 dana koliko smo ovde ostajali.<\/p>\n

Da me pitate za\u0161to smo se toliko puta izgubili u Valensiji, ne bih znala da vam odgovorim. Da, imali smo mapu, da, imali smo wi-fi, da, sve ulice su uredno obele\u017eene, ali Valensija je prosto stvorena za gubljenje. Ta\u010dnije, mi smo se toliko puta izgubili da je to postala redovna ta\u010dka sa koje smo polazili: mi treba da idemo tamo i tamo i ne znamo ta\u010dno kuda i kako (a vrlo \u010desto ni gde smo trenutno). Ono \u0161to me je kasnije ute\u0161ilo jeste saznanje da za Valensiju va\u017ei poslovica \u201cda je \u0161armantna za gubljenje\u201d i da mnogi sajtovi upozoravaju na ovu njenu osobinu.<\/p>\n

\"Valensija
Mestalla Stadium u Valensiji<\/figcaption><\/figure>\n

Metro nas je ipak nekako odveo do stanice Aragon, ta\u010dnije u kraj u blizini stadiona gde smo bili sme\u0161teni. Mestalla<\/em> Stadium<\/em> je izgledao veliko, ta\u010dnije ogromno, toliko ogromno da nisi mogao da ga sagleda\u0161 odjednom, a plakati koji su stajali na njemu su d\u017einovski i fudbaleri su prikazani u tolikim razmerama, da bi se i najrasko\u0161nija freska postidela. Pitam se stoga kako ijedan od njih mo\u017ee biti imalo skroman pa da u\u0111e na zeleno polje i da se ne ose\u0107a najbolje na svetu. Hiljade i hiljade ljudi je do\u0161lo ba\u0161 tebe da pogleda kako \u0161utira\u0161 loptu, reaguje u sekundi na svaki pogre\u0161an i pravi potez i ja gledam te plakate i ta lica (i naravno ne znam nijedno), i razmi\u0161ljam kako je sve to svojevrsna vrsta igre van igre.<\/p>\n

Stadion je ina\u010de fino lokacijski pozicioniran, i oko 15-20 min pe\u0161ke deli nas od centra a 40ak od pla\u017ee. Odlu\u010dujemo se da odmah krenemo na gradsku pla\u017eu i ja u\u017easom shvatam da put do dole nije nikakva La Rambla, ve\u0107 \u201cnajobi\u010dniji put\u201d, izme\u0111u ulica i zgrada. \u0160ta vi\u0161e, to spu\u0161tanje do mora izgleda vi\u0161e kao najobi\u010dnije pe\u0161a\u010denje kroz Dor\u0107ol nego romanti\u010dni silazak kroz Barselonu do Barselonete. A kada sam stigla kona\u010dno do Malvarose, po\u010dela sam da je upore\u0111ujem sa Barselonetom i onda sam tek, posramljena, shvatila \u0161ta zapravo radim. Do tada, ja sam uporno upore\u0111ivala Barsu sa Beogradom, ili Edinburg sa Dablinom i tu sam svoju katastrofalnu gre\u0161ku uporno ponavljala.<\/p>\n

Ja sam – upore\u0111ivala<\/em>.<\/p>\n

Upore\u0111ivala sam dva grada koja se nalaze u \u0160paniji zato \u0161to se lokacijski nalaze u istoj zemlji i o\u010dekivala da budu isti ili o\u010dekivala da budu razli\u010diti \u2013 ali svakako sam ne\u0161to o\u010dekivala i onda to svoje upore\u0111ivanje ocenjivala.<\/p>\n

Potpuno, potpuno nefer.<\/p>\n

Istina, da sam se rodila u Londonu, moje bi poimanje \u0160panije bilo potpuno druga\u010dije, ali kakvo to veze ima?! Opet je izvirio onaj neuki turista iz mene, skupljenog srca za bilo \u0161ta novo. Jer je Valensija svet za sebe isto kao \u0161to je i Barsa svet za sebe. Valensija je bila Valensija i u okviru Valensije, delovi grada su bili delovi za sebe, zgrade sve jedna razli\u010dite od druge, kao \u0161to su i svi ljudi razli\u010diti i ja sam to, oh kako sam to mogla da zaboravim? Stra\u0161no je to bilo, i odmah sam posramljeno ispravila sebe i pomislila kako je pla\u017ea u Valensiji samo prosto druga\u010dija u odnosu na onu u Barsi.<\/p>\n

\"Valensija
Zgrade na putu do gradske pla\u017ee<\/figcaption><\/figure>\n
\"Valensija<\/a>
Malvarosa, gradska pla\u017ea u Valensiji<\/figcaption><\/figure>\n

Opet se prostranstvo neba \u010dinilo prelepo i ogromno, gradska pla\u017ea je bila duga\u010dka i \u0161iroka, pli\u0107ak je dosezao daleko pre dubine a i redovna ekipa mohito-pareo-serveza <\/em>je bila tu. \u0160etali\u0161te je ina\u010de prostrano i lepo ure\u0111eno, na po\u010detku ima nekolicina restorana a kasnije se nastavljaju tezge sa suvenirima. Pesak je na Malvarosi sitan i \u017eu\u0107kast (\u0160panci bi ponosno naglasili zlatan), pod stopalima je mek i \u010dini se kao saten, a uop\u0161te je zahvalan i ne lepi se svuda. Od ovog finog peska \u201cumetnici\u201d na pla\u017ei prave najrazli\u010ditije skulpture, koje zatim odr\u017eavaju koficama punim vode, kako se ne bi isu\u0161ile na vetru. Oni na ovaj na\u010din i zara\u0111uju, jer se pored ovih dela nalazi \u010dinija u koju prolaznici ubacuju novac, dive\u0107i se njihovom radu.<\/p>\n

Kule od peska kao na\u010din da se zaradi za \u017eivot<\/figcaption><\/figure>\n

Kao i u Barseloni, atmosfera je na pla\u017ei opu\u0161tena, niko nikoga ne gleda i prosto se ose\u0107ate slobodno iako sedite me\u0111u gomilom ljudi. Ose\u0107aj je potpuno druga\u010diji od onoga koji imam na pla\u017ei recimo u Crnoj Gori ili Gr\u010dkoj, gde ljudi tajno zagledaju jedni druge ispod obrve. Ovde je \u010dinjenica da li imate celulit ili se kupate toples potpuno irelevantna za \u010doveka koji le\u017ei na pla\u017ei pored vas, jer ga prosto, ne zanima. I to dozvoljava da komotno mo\u017eete da budete sami sa sobom iako ste zapravo na punoj pla\u017ei. Na Malvarosi se nalazi i \u010duvena \u201c\u010damac\u201d fontana koja se ovaj put renovirala, tako da mogu da vam poka\u017eem samo preuzetu sliku.<\/p>\n

\"Valensija
\u010camac-fontana se nalazi na gradskoj pla\u017ei u Valensiji<\/figcaption><\/figure>\n

Na po\u010detku pla\u017ee tako\u0111e se nalazi i Marina beach klub, neka vrsta all-in-one fensi kluba, restorana, loungea. Ovo je zaista najlep\u0161e mesto gde mo\u017eete sedeti na pla\u017ei, i sve bi bilo u redu da Valensijanci (Valensinjani?) znaju bar malo engleski. Kao \u0161to se u Barseloni govori katalonski pored \u0161panskog, u Valensiji se naime govori valensijanski (Valenciano<\/em>) koji su sli\u010dniji nego srpski i hrvatski (mada opet, nemojte to re\u0107i nekom Kataloncu). Ipak, valensijanski se govori uglavnom u unutra\u0161njosti \u0160panije i problem nastaje kod engleskog. Konkretno u slu\u010daju ovog super fensi beach cluba na gradskoj pla\u017ei, gde mi je konobarica pri\u010dala na \u0161panskom sve vi\u0161e i vi\u0161e – valjda misle\u0107i da \u0107e \u0161to ve\u0107im brojem re\u010di uspeti da mi objasni ne\u0161to. Ovo na \u017ealost nije bio izolovani incident i vrlo brzo sam shvatila da se engleski ne pri\u010da nigde, \u010dak ni elementarno, po\u010dev\u0161i od ovog najfensi kluba-restorana, do autobuske, metro i \u017eelezni\u010dke stanice, i eventualno ako imate sre\u0107e mo\u017ee da vas zaobi\u0111e prezrivi pogled \u0161to ne pri\u010date \u0161panski. Podsetimo se da ni u lokalnom kafi\u0107u u Bg-u ne mo\u017eete raditi bez znanja engleskog i dopunimo to saznanjem da se dvosobni stan u Valensiji u centru rentira za 400 evra, informacijom da ovaj grad ima 320 sun\u010danih dana godi\u0161nje i shvati\u0107ete gde \u017eelite da se preselite i sa “dog-cat” Tarzan ingli\u0161om radite kao neki mega-car u bilo kojoj oblasti rada.<\/p>\n

\"Valensija
Detalj iz Marina Beach Club – lounge kluba i restorana<\/figcaption><\/figure>\n