![\"shutterstock_563731252-small\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/shutterstock_563731252-small.jpg?resize=770%2C616\")
<\/p>\nKit je ispred bine ve\u0107 nekoliko minuta divlja\u010dki mahao kroz vazduh ogromnim drvenim \u0161tapom neobi\u010dnog oblika, za koga je bila privezana crvena marama. Niko nije bio preterano iznena\u0111en. Znali su da gitarista najve\u0107eg benda svih vremena na ovaj na\u010din poku\u0161ava da umilostivi bogove kako u slede\u0107ih par sati vi\u0161e od 80 hiljada ljudi ne bi pokislo.<\/p>\n
U Brazilu, ipak, luda\u010dko vitlanje nije spre\u010dilo ki\u0161u da pada.<\/p>\n
Ma\u0111utim, nije ni ki\u0161a spre\u010dila Stonse da odr\u017ee jo\u0161 jedan fenomenalni koncert.<\/p>\n
U stvari, poslednjih par decenija apsolutno ni\u0161ta nije spre\u010dilo Stonse da odr\u017ee fenomenalan koncert.<\/p>\n
Kako je to mogu\u0107e?<\/p>\n
Naravno da mo\u017eete da se ne slo\u017eite sa mnom. \u0160to ka\u017ee moj otac, ina\u010de najve\u0107i fan najve\u0107eg benda na planeti (a mo\u017eda i \u0161ire), mi\u0161ljenju da su Stonsi vrsta autoparodije i samoironije, doprineli su i sami Roling Stonsi. Ali opet niko ne mo\u017ee da tvrdi da slu\u0161anje i pra\u0107enje Stonsa nije bio \u010din inicijacije kojom su mnoge generacije uvedene u rokenrol i kontra kulturu. A ovde dodajem i da niko, apsolutno niko ne mo\u017ee da tvrdi da se na njihovom koncertu proveo lo\u0161e.<\/p>\n
Jer prizor kada stotine hiljada ljudi iz dna grla peva, dok uglavnom zaostaju da ska\u010du uz ritam jednog (neki bi rekli i kre\u0161tavog) 70-godi\u0161njaka, zaista je poseban. Mo\u017eda i neobja\u0161njiv. A to ludilo, jer kako druga\u010dije nazvati dede milionere koji i dalje nastupaju kada im je vreme za penziju odavno pro\u0161lo, odvelo je Stonse u zemlje Latinske Amerike.\u00a0I iako sam mislila da sam pogledala dovoljno dokumentaraca o njima za ceo \u017eivot, kada mi je najve\u0107i fan (\u010ditaj najbli\u017ei mu\u0161ki krvni potomak) rekao da je film<\/a> koji govori o poseti ovim zemljama jedan od najboljih, morala sam da pogledam.<\/p>\n Dokumetarac Ol\u00e9 Ol\u00e9 Ol\u00e9: A Trip Across Latin America<\/a><\/em>\u00a0prikazuje turneju Stonsa po Latinskoj Americi 2016, \u010diji je vrhunac koncert u Havani. Film prati Mika, Kita, \u010carlija i Ronija koji odr\u017eavaju koncerte u 10 zemalja, od kojih prvi put nastupaju u Urugvaju i na Kubi, a tako\u0111e vidimo i snimke iz poseta Peruu, Kolumbiji i Meksiku gde\u00a0svaka zamlja na svoj na\u010din prikazuje odre\u0111enu kulturolo\u0161ku specifi\u010dnost. Ipak kao \u0161to rekoh, ovo nije obi\u010dan dokumentarac. Re\u017eiser Paul Dugdale o\u010digledno je imao odre\u0161ene ruke i ne samo \u0161to su snimani momenti behind the scenes<\/em> ve\u0107 i sporadi\u010dne posete Stonsa lokalnim muzi\u010darima, njihova se\u0107anja, kao i\u00a0 specijani konteksti za sve razli\u010dite zemlje koje su posetili.<\/p>\n Ali ono \u0161to zaista izdvaja ovaj film jeste energija \u2013 kako Stonsa, tako i prostora na kome\u00a0nastupaju.<\/p>\n \u010cim sam po\u010dela da ga gledam, prvo \u0161to sam izgovorila bila je kratka psovka na sopstveni ra\u010dun \u0161to trenutno nemam 5000 eura na kartici. Jer Kuba je bila nestvarna. Zapravo, cela latinska Amerika je bila nestvarna. Zalasci sunca su izgledali magi\u010dno. Ljudi su izgledali veselije. Muzika je zvu\u010dala bolje nego ikad. \u0160to bi rekao svaki turista koji se na\u0111e u bilo kojoj poseti stranoj zemlji: ovde bih mogla da \u017eivim<\/em>.<\/p>\n Naravno, ovakvi ishitreni zaklju\u010dci samo su posledica dobro skrojene iluzije slobodnog vremena koji turisti imaju na putovanju. Jer Stonsi, kao i rok n\u2019 rol generalno, bili su zabranjeni u mnogim zemljama Latinske Amerike tokom 60-ih i 70-ih godina usled konzervativne vojni\u010dke diktature koja je dominirala u mnogim mestima.\u00a0U trenutku pristizanja u Buenos Aires, \u010dak saznajemo da Stonsima (kao Britancima) godinama nije bio dozvoljen ulaz u zemlju zbog Foklandskog Rata.<\/p>\n Ako me niste dobro razumeli, mogu da ponovim: rok n\u2019 rol je decenijama bio zabranjen za slu\u0161anje i mogli ste biti uhap\u0161eni ako slu\u0161ate muziku (pogotovo na engleskom jeziku). Ako ni\u0161ta, nama kao narodu u pro\u0161losti bar nisu oduzeli slobodu slu\u0161anja (iako jesu govora).<\/p>\n Stoga je najdirljivija scena u filmu upravo ona kada se kapije otvore pred koncert Stonsa u Havani, kome je posve\u0107eno poslednjih 25 minuta dokumentarca. Morate da razumete da je ovaj koncert verovatno najve\u0107i doga\u0111aj na \u010dijem \u010delu nije Kastro kao glavni lik koji je ikada prire\u0111en u ovoj zemlji. Zato nije \u010dudno da u sekundi kada se kapije otvore popodne, ljudi u suzama tr\u010de do bine kako bi samo dodirnuli ogradu pred pozornicom na kojoj \u0107e velikani nastupati.<\/p>\n Tr\u010de da dodirnu ogradu.<\/p>\n Da dodirnu obe\u0107anje jednog novog \u017eivota, jer usled veli\u010dine doga\u0111aja na povr\u0161inu izlaze emocije koje nisu obi\u010dno povezane sa \u201cnajobi\u010dnijim\u201d koncertom jednog benda.<\/p>\n Ovo je naravno samo jedan od razloga za\u0161to je ovaj dokumentarac spektakularan. A sva ostala spektakularnost, mo\u017ee se sa\u017eeti upravo u uzviku po kome je film nazvan: Ol\u00e9!<\/em> Ovaj uzvik, kojim obo\u017eavaoci ujutru pozdravljaju prozor hotela u kome odseda Kit Ri\u010dards, upravo obja\u0161njava svu snagu, kako ovog filma, tako i ovog benda. I mo\u017eete i da budete potpuno ravnodu\u0161ni prema 4 starca koja prskose boga pitaj kome pa i dalje sviraju, ali ne mo\u017eete biti prema energiji.<\/p>\n Jer ta energija razlog je zbog koje \u0107ete se fenomenalno provesti kod njih na koncertu (li\u010dno potpisujem) \u010dak i da niste \u010duli nijednu njihovu pesmu u \u017eivotu (ili ih ne daj bo\u017ee ne volite).<\/p>\n Mogu\u0107e je i da za mene Stonsi imaju posebno zna\u010denje u \u017eivotu. Ne samo zato \u0161to zamalo da dobijem ime \u017dad po Mik D\u017eegerovoj \u0107erci, ve\u0107 zato \u0161to je moja ku\u0107a uglavnom odzvanjala rifovima kotrljaju\u0107eg kamenja i pre nego \u0161to sam bila u planu. Prosto sam vaspitana da mislim da su Stonsi najve\u0107a grupa svih vremena i i dalje me niko ne mo\u017ee ubediti da je druga\u010dije, ako ni\u0161ta, a ono zbog istrajnosti koje traje ve\u0107 tolike godine.<\/p>\n I onda se pitam kako. Jbn, jbn kako? Kako ste svaki put nasmejani? Kako ste svaki put tu, na bini i dajete 100% od sebe? Kako ustanete iz kreveta i odr\u017eite koncert i pored svih briga koje imate? Samo jedan od mnogih primera je da je glavni vokal odr\u017eao koncert \u010dak i onog dana kada su mu javili da je preminuo D\u017eeger stariji. Fenomenalni koncert, naravno.<\/p>\n Da sam malo vi\u0161e raspolo\u017eena za filozofiranje, verovatno bih se upitala da li umetnost uop\u0161te postoji bez publike? Da li je energija koju Stonsi nose tu samo zahvaljuju\u0107i masi, koja te po Kitovim re\u010dima uvu\u010de u sebe i izvu\u010de neki deo iz tebe za koji nisi ni siguran da postoji. Na ovo se dobro nadovezuje i \u010carli koji govori da su oni cirkus koji su sami stvorili: \u201cOtvorili smo \u0161ator i \u010dekamo publiku\u201d.<\/p>\n Razmi\u0161ljaju\u0107i o energiji koja te vodi, i nakon svih tih godina, ne mogu da izdr\u017eim a da se ne pozovem na \u010duveno predavanje Elizabet Gilbert<\/a> u kome govori o nedosti\u017enom kreativnom geniju (ko nije pogledao, predavanje sa TED-a mo\u017eete pogledati ovde<\/a>; uklju\u010dite titlove, ima i srpski).<\/p>\n Bi\u0107e ovo malo du\u017ea digresija, ali imajte strpljenja. Elizabet na predavanju pri\u010da o ulozi koja je dodeljena umetniku, o nadahnu\u0107u koje ga obuzima i stanju transa u kome se umetnik nalazi dok stvara. Spisateljica pominje kako su se pre mnogo vekova u Severnoj Africi ljudi okupljali da ple\u0161u pod mese\u010dinom satima sve do zore. S vremena na vreme, desilo bi se da neki od plesa\u010da po\u010dne da igra fantasti\u010dno dobro, ponavljaju\u0107i iste pokrete kao i svake no\u0107i do tada, a opet toliko opipljivo druga\u010dije da bi izgledalo kao da je vreme stalo. Taj bi odre\u0111eni plasa\u010d delovao osvetljeno iznutra, zapaljeno ako ho\u0107ete, a ovaj trenutak bi ostali prepoznali i, hvataju\u0107i se za ruke, po\u010dinjali da bajaju: Alah, Alah. Alah <\/em>tj. Bog, Bog, Bog.<\/em> Ono neuhvatljivo i neobja\u0161njivo, \u0161to je pretvaralo 100 puta ponovljene pokrete u druga\u010dije, za ostale je mogao biti jedino sam bog koji je o\u010digledno u plesa\u010da u\u0161ao. Ispostavilo se da su kasnije \u0160panci preuzeli ovaj povik u ne\u0161to druga\u010dijem obliku, koji mo\u017eete i danas \u010duti u koridi ili na plesu flamenka, kada se dogodi ne\u0161to zaista uzbudljivo: Alah, ol\u00e9, ol\u00e9, Alah, bravo!<\/em><\/p>\n I tako (ponovo) dolazimo do Ol\u00e9<\/em> \u2013 do energije koja nosi bo\u017eansko u sebi. Do energije koja se ne mo\u017ee racionalno objasniti, ako uop\u0161te zahteva obja\u0161njenje. A kako su ova \u010detiri \u010doveka uspela da se pretvore u \u010detiri totema pred kojima mase op\u010dinjeno padaju u trans, nisam sigurna. I da li oni oma\u0111ijaju masu ili masa kolektivno pridodaje utisku bo\u017eanske energije koja kru\u017ei izme\u0111u njih?<\/p>\n Kada slu\u0161a\u0161 stvari one poprimaju oblik ili kada ih crta\u0161 one poprimaju oblk \u2013 to je onaj element rizika koji preuzima\u0161 kada stvara\u0161 – <\/em>govori Roni kada pri\u010da o slikanju kojim se bavi iz hobija. To je onaj element nepoznatog koji isplivava bez ikakve svesti o tome.<\/p>\n Neko \u0107e dobaciti da je sve ovo uigrana ma\u0161inerija, ali kako je zapravo do\u0161lo do toga? Ono \u0161to je sigurno jeste jedno poravnanje. 100 puta ponovljeni koncert ili 100 puta ponovljeni pokret, pa \u010dak i 100 puta napisani tekst, eventualno \u0107e prerasti u neku vrstu savr\u0161enstva koja \u0107e drugima izgledati sveto. A kada je umetnik u trenutku stvaranja 100% prisutan, a samo jedan \u010dovek iz publike pridoda atribut bo\u017eanskog, ova svet(l)ost \u0107e se \u0161iriti, i onda \u0107e o\u010dekivanje savr\u0161enstva biti opravdano samom svetlo\u0161\u0107u kojom je zapaljeno umetni\u010dko delo.<\/p>\n Publika. Tajming. Mesto. Sve \u0107e biti poravnato u onaj zvuk kada u u\u0161ima vi\u0161e ne \u010duje\u0161 muziku, ve\u0107 jednu ravnu liniju same esencije u\u017eivanja koja ide kroz sve tvoje organe a tvoje bi\u0107e izvla\u010di napolje da ple\u0161e\u0161 sa jo\u0161 stotine hiljada ljudi u istom trenutku, na istoj ravni u\u017eivanja. Na ki\u0161i. Bez svesti \u0161ta se de\u0161ava, osim da je u pitanju ne\u0161to \u010dudesno.<\/p>\n Slikam\u00a0da bih ostao razuman<\/em>, dodaje Roni.<\/p>\n A ja dodajem da sviraju da bi ostali nerazumni.<\/p>\n Jer ko jo\u0161 prepri\u010dava razumne doga\u0111aje? Razumne starce koji provode dane sa svojim (pra)unucima umesto da ska\u010du po bini i putuju po zemljama koje nisu videli koncert rok grupe decenijama?<\/p>\n Razuman \u017eivot.<\/p>\n What a fucking waste of time.<\/p>\n Ple\u0161ite na ki\u0161i. Ma\u0161ite \u010darobnim \u0161tapovima iza bine. Di\u0161ite. I vi\u010dite\u00a0Ol\u00e9\u00a0<\/em>za\u00a0<\/em>sve \u0161to pokre\u0107e bo\u017eansku energiju u vama.<\/p>\n![\"cuba-1202440_1920\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/cuba-1202440_1920.jpg?resize=770%2C513\")
<\/p>\n![\"dollar-bill-1873694_1920\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/dollar-bill-1873694_1920.jpg?resize=770%2C513\")
<\/p>\n![\"havana-1254695_1920\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/havana-1254695_1920.jpg?resize=770%2C513\")
<\/p>\n![\"cuba-1167142_1920\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/cuba-1167142_1920.jpg?resize=770%2C513\")
<\/p>\n![\"graffiti-1908363_1920\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/graffiti-1908363_1920.jpg?resize=770%2C513\")
<\/p>\n![\"colonial-style-660272_1920\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/colonial-style-660272_1920.jpg?resize=770%2C513\")
<\/p>\n