Kopita divljih konja
\nBubnjaju ispod tvojih grudi
\nTik ispod mesta
\nGde stoji tvoja velika,
\nSna\u017ena \u0161aka
\nGlomaznih prstiju.
\nLe\u017ei\u0161 nepomi\u010dan,
\nI izbacuje\u0161 magli\u010dasti dim kroz nozdrve
\nNepokretan,
\nDok konji ti galopiraju u grudima pod rukom.<\/p>\n
\u010cujem ih,
\nSkroz na drugom kraju grada
\nNji\u0161te i bude me,
\nPa zatvorenih o\u010diju te\u0161ko uzdahnem.
\nNe umem da se pomerim.
\nLe\u017eim i zami\u0161ljam njihove umr\u0161ene grive
\nKako paraju vazduh oko sebe
\nU udaljenom uglu grada
\nIspod tvoje ko\u017ee.<\/p>\n
U praskozorje
\n\u017divot mi skaku\u0107e u stomaku
\nGledam u pra\u0161inu koju su ostavili iza sebe
\nTvoji konji
\nI ho\u0107e napolje
\nNapolje
\nNapolje
\nHo\u0107e napolje ovaj \u017eivot u meni
\nNa ivici obzira
\nZami\u0161ljam kako sedimo i prepli\u0107emo prste
\nI pitam se da li je to \u017eivot
\nDa bosa otr\u010dim da ga \u017eivim.<\/p>\n
Umoran od divljeg tr\u010danja u grudima
\nSklapa\u0161 o\u010di
\nRano je
\nI uspavljuje te ritam
\nDalekih tu\u0111ih obala gde le\u017eimo
\nZajedno
\nDebele usne \u0161apu\u0107u
\nKroz san
\nDa sam tvoja
\nDa sam samo, samo tvoja.<\/p>\n
Na suprotnim krajevima grada, razdvojeni
\nOslu\u0161kujemo otkucaje neposlu\u0161nih \u017eivotinja
\nI udahnemo i izdahnemo,
\nU istom trenutku
\nDok na obodu novog dana
\nStoji
\n\u017divot
\nKoji mislimo da \u017eivimo.<\/p>\n