ne znam kako drugi razmi\u0161ljaju o samoubistvu, ali ja sam ranije imala poprili\u010dno, pa, naivna shvatanja. se\u0107am se da sam jo\u0161 sa devet, deset godina razmi\u0161ljala za\u0161to sam ja ba\u0161 ja a ne neko drugi i ta bi me misao toliko slu\u0111ivala da sam \u017eelela da umrem i prosto budem neko drugi. dve decenije kasnije, kada bih bila ljuta na nekoga (uglavnom ljubavno), zami\u0161ljala sam kako zavr\u0161avam svoj \u017eivot na neki na\u010din (nejasno ba\u0161 ta\u010dno koji), i onda bih s jetkim u\u017eitkom mislila o tome ko \u0107e i na koji na\u010din da me \u017eali i kako bi ta moja sahrana izgledala. ono, svi pla\u010du a ja sre\u0107na \u0161to sam oti\u0161la pre njih pa im falim.<\/p>\n
pre, prenaivno.<\/p>\n
kada sam se prvi put pribli\u017eila toj ideji, ona nije izgledala tako. ne, gledala sam kroz prozor na tre\u0107em spratu bolnice i razmi\u0161ljala kako da pobegnem. bilo je to pre ta\u010dno tri godine i skok kroz prozor mi je delovao kao opijaju\u0107e brzo re\u0161enje da ne budem tu gde jesam, ali onda se ta misao po\u010dela da se ponavlja i po izlasku.<\/p>\n
poseta bolnici se tako\u0111e ponovila, nakon godinu dana.<\/p>\n
svi su mi govorili da izgledam odli\u010dno i nakon druge operacije.<\/p>\n
i u ogledalu, sve je odli\u010dno i izgledalo.<\/p>\n
valjda su se i zato zabrinuti telefonski pozivi mojih prijatelja smanjili, a ja nisam umela nikog da pozovem u 3 sata ujutru kada ni\u0161ta nije imalo smisla.<\/p>\n
sre\u0107om, smanjilo se i broj glupih saveta o tome kako treba da “ostanem jaka” i “da je sve u glavi” kao i broj frizerki, ro\u0111aka, kom\u0161inica i koleginica mojih prijatelja kojima se “to isto desilo pa im sad nije ni\u0161ta”.<\/p>\n
meni je o\u010digledno bilo ne\u0161to<\/em> jer bi svaki novi nalaz pokazivao gre\u0161ke u sistemu.<\/p>\n nisam imala snage, to je bilo ono \u0161to sam ose\u0107ala kao neku konstantu.<\/p>\n vukla sam se na posao koji nisam ni blizu radila kako treba… ali para je trebalo.<\/p>\n rasplakala bih se iznenada, kad mi se i ne pla\u010de, jako, uvek se izvinjavaju\u0107i – i trudila se da \u0161to pre prestanem.<\/p>\n hrana mi se gadila pa nisam jela danima. drugarice su mi vikale kako bi dupe dale da ne mogu da jedu ali nisu razumele: ja bih dupe dala da mogu da osetim sladostra\u0161\u0107e pri prvom zalogaju \u010dizburgera, a nisam mogla.<\/p>\n i kosa na glavi mi se dizala na re\u010di da treba da budem hrabra… u trenutku kada mi se sve raspadalo, nije bilo mesta za busanje u grudi koje su ionako bolele od te\u017eine.<\/p>\n \u017eelela sam da cmoljavo le\u017eim na plo\u010dicama i cmizdrim, da se samosa\u017ealjevam.<\/p>\n \u017eelela sam obi\u010dne probleme: da se nerviram oko toga jer me \u0161ef mrzi, plata mi kasni ili mi neki tip nije odgovorio na poruku. jo\u0161 vi\u0161e od toga. \u017eelela sam da moje misli budu u nekom miri\u0161ljavom mu\u0161kom krilu, u nekoj sanjivoj uvali gde smo se malopre kupali goli, pa nam je ostao pesak na bedrima. \u017eelela sam da se se\u0107am prstiju po le\u0111ima, vla\u017enih poljubaca od soli i nevaljalih dodira. a ne jo\u0161 jedne biopsije, straha od gubitka organa i tu\u0111ih zaklju\u010dka da je najva\u017enije da budem zdrava.<\/p>\n meni nije bilo va\u017eno da sam zdrava.<\/p>\n jer, nisam spavala.<\/p>\n no\u0107ima.<\/p>\n poku\u0161avala sam da ne skre\u0107em pa\u017enju na sebe, da nekoga ne uvredim svojim problemima.<\/p>\n kada je prividno izgledalo sve okej, ja nisam shvatala kako da nastavim dalje kao polovna roba koja se stalno kvari i popravlja. tek godinu dana kasnije sam ose\u0107ala umor od u\u010destalih poseta lekaru u srpskom lekarskom sistemu u sred korone, kao i od injekcija, hroni\u010dnog gubitka apetita, insomnije, pregleda, testova, i\u0161\u010dekivanja rezultata, lekova, punktiranja, zahvata, krvarenja, snimanja.<\/p>\n vikali su mi da sad sve treba da krene na bolje, ali ja sam se grozila pomisli da postoji mogu\u0107nost da neko \u0161alje smsove za mene, a prijatelji su govorili da to nema \u0161anse da se desi.<\/p>\n znala sam da ima.<\/p>\n nisam ose\u0107ala da me bilo ko voli, osim mame, kojoj bih da mi se ne daj bo\u017ee \u0161ta dogodi, pala na le\u0111a… pa sam \u017eelela da joj olak\u0161am svojim nepostojanjem.<\/p>\n \u010ditala sam kako se \u017eivi od ljubavi. a ja sam bila, ne ba\u0161 \u017eiva.<\/p>\n umorna sam bila od Beograda i lekara i negrljenja. umorna od spavanja solo. od operacija. od toga da “izdr\u017eim” i da mi “dr\u017ee fige”. umorna od toga da mi popravljaju telo, kao da je to sve \u0161to sam ja.<\/p>\n \u017eelela sam da budem ono \u0161to sam bila pre (ko god to bio). ili da budem jedna prose\u010dna osoba koja biv\u0161em \u0161alje sliku guzice, da poka\u017eem da je u odli\u010dnom stanju. to je, znala sam, samo \u017eelja da telo bude opet telo a ne ma\u0161ina u kvaru.<\/p>\n ba\u0161 mi ni\u0161ta nije skidalo te\u017einu sa prsa.<\/p>\n po\u010dela sam da sve vi\u0161e razmi\u0161ljam o tom prozoru. u tim promi\u0161ljanjima, nije me nimalo zanimalo ko \u0107e da mi do\u0111e na sahranu, niti kako \u0107e sve to da izgleda. samo sam \u017eelela da sve prestane. da ne ose\u0107am vi\u0161e ni\u0161ta.<\/p>\n i onda je, jedne ve\u010deri, nai\u0161ao taj prozor.<\/p>\n bio je april i bila je divna prole\u0107na no\u0107 ali meni je ta divno\u0107a samo dodatno nahranila \u017eelju.<\/p>\n bila sam preumorna i sama.<\/p>\n sve je delovalo tako lako. sko\u010di\u0161, i sve stane. sko\u010di\u0161 i vi\u0161e nema umora, nespavanja, nerazumevanja, nejedenja, nevoljenja. nema prosto vi\u0161e ni\u010dega i to je delovalo tako dobro… pomisao da sve kona\u010dno stane bila je tako udobna.<\/p>\n tako, tako udobna.<\/p>\n otvorila sam prozor i… iskreno, ne znam \u0161ta se desilo.<\/p>\n stajala sam ispred i jako sam \u017eelela da sko\u010dim. nisam razmi\u0161ljala ni o kome i ni o \u010demu, samo da sve stane. delovalo je lako ali sam se, pored ostalog, i upla\u0161ila… visine, bola, svoje prejake \u017eelje da sko\u010dim.<\/p>\n rekla sam sebi da sam pi\u010dka. prekorela sam sebe zbog konstatacije da je kukavica uvek \u017eenskog roda, ona koja se pla\u0161i… a u meni se pla\u0161ilo bi\u0107e a ne \u017eena.<\/p>\n no, za\u0161to sam se povukla, ni dan danas ne znam.<\/p>\n bilo je to magnovenje, trenutak pred sudar kao u filmovima, i nisam bila sigurna za\u0161to nisam sko\u010dila. slede\u0107e \u010dega se se\u0107am je da je bio skroz mrak u sobi, pustila sam muziku a da toga nisam ni bila svesna i pu\u0161ila sam d\u017eoint i razmi\u0161ljala kako mi je taj d\u017eoint spasio \u017eivot. i kako ne-samoubice ne dobijaju enough credit za to \u0161to nisu uradile. kako biv\u0161i alkoholi\u010dari, narkomani i odvratno debeli ljudi koji smr\u0161aju uvek dobiju pohvale… zaslu\u017eila sam i ja valjda jednu \u0161to sam i dalje \u017eiva.<\/p>\n nije kasnije bilo odjednom lak\u0161e.<\/p>\n ali je nakon par meseci, u jednoj besanoj no\u0107i, do\u0161la ta druga misao.<\/p>\n iz mene su rasli \u0161areni cvetovi.<\/p>\n mo\u017eda je to desilo i zato \u0161to ve\u0107 \u0161est meseci nisam bila kod lekara. wow, \u0161est meseci bez lekara. malo mi za sri\u0107u triba jbt.<\/p>\n uglavnom, le\u017eala sam u sanduku, svom, mrtva\u010dkom, i iz mene su rasli cvetovi dok se moje telo raspadalo. ova misao mi je danima puzala po glavi (pun intended), i za divno \u010dudo, nevi\u0111eno me je smirivala. nisam \u017eivotno uop\u0161te \u017eelela da me sahrane, ve\u0107 sam oduvek \u017eelela da ova ljuska kremira, da ja ne moram da razmi\u0161ljam koja \u0107e buba da gami\u017ee po meni, ali sada, ovih dana, ideja o mom telu koja se u sanduku raspada, delovala je, pa… opu\u0161taju\u0107e.<\/p>\n bilo je odjednom mrvu lak\u0161e. prepustiti se.<\/p>\n i \u017eivotu i smrti.<\/p>\n drugima.<\/p>\n bilo je lak\u0161e pustiti… nego sko\u010diti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" ne znam kako drugi razmi\u0161ljaju o samoubistvu, ali ja sam ranije imala poprili\u010dno, pa, naivna shvatanja. se\u0107am se da sam jo\u0161 sa devet, deset godina razmi\u0161ljala za\u0161to sam ja ba\u0161 ja a ne neko drugi i ta bi me misao toliko slu\u0111ivala da sam \u017eelela da umrem i prosto budem neko drugi. dve decenije kasnije,<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":20177,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"amp_status":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false,"_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-20176","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-price"],"yoast_head":"\n