Tako mi je rekao kad sam ga pitala: are you happy?<\/i><\/p>\n
I am the happiest man on Earth<\/i>, odgovorio je Agapi kroz osmeh.<\/p>\n
I ja sam znala da je tako. A u toj sekundi koja je bila ve\u010dnost kao \u0161to je kap okean, ja sam bila najsre\u0107nija na svetu zbog toga.<\/p>\n
\u010cudan je bio taj razgovor nakon decenije \u0107utanja, ali opet, Agapi je uvek bio sve samo ne obi\u010dan. Prvih pet minuta sam se pitala da li sam dobro razumela ko je sa druge strane Vibera. A drugih pet sam se pravila da sam stra\u0161no kul, jer je to zaista bio Agapi.<\/p>\n
On je prosto zvao da me \u010duje, jer me se setio. Ka\u017ee da misli na mene. I ja mislim na njega ponekad. Ka\u017ee da se o\u017eenio sa Srpkinjom zamisli, i da dobro \u017eivi. Stvarno mi je bilo drago.<\/p>\n
A onda je, taj najsre\u0107niji \u010dovek na svetu izgovorio re\u010denicu koju nikako nisam o\u010dekivala: I feel like I need to ask sorry from you.<\/i> (jesam rekla da je sve samo ne obi\u010dan?)<\/p>\n
Moja sujeta je likovala, prosto sam je videla kako podi\u017ee Oskara za najbolji mogu\u0107i scenario… Gromoglasni aplauz publike za neo\u010dekivani preokret!<\/p>\n
\u017delela sam da mi to ka\u017ee godinama, da vidi da me nije video kad sam mu bila ispred nosa i da je ispao kreten.<\/p>\n
I koliko god da mi je sujetno bilo drago, osetila sam se lo\u0161e \u0161to mi je sujetno drago pa sam lagala da ne treba i da sam i ja sigurno kriva, a trebalo mi je da to \u010dujem. Agapi je rekao: it’s not your fault, if something, it’s nobody’s fault. I bio je u pravu.<\/p>\n
Nisam te zbog toga zvao, pravdao mi se, ali kad smo se ve\u0107 \u010duli…<\/p>\n
Krenule su mi suze pa sam se u\u0107utala da ne \u010duje. Nisam sigurna \u0161ta smo dalje pri\u010dali, ali mislim da nije znao \u0161ta da mi ka\u017ee pa je ponavljao moje ime i govorio da me sada potpuno razume.<\/p>\n
Na kraju, rekao mi je na srpskom: ljubim te.<\/i><\/p>\n
Zavr\u0161ili smo razgovor.<\/p>\n
U magnovenju, kao u filmovima pred sudar automobila, sve su mi na\u0161e uspomene pro\u0161le kroz glavu, i sve sam ih jednako osetila na telu. Njegov miris, njegova kosa pod prstima, njegove o\u010di na meni kad ne gledam, njegov smeh.<\/p>\n
U mislima sam ga zagrlila, najja\u010de \u0161to umem. U stvari, zagrlila sam sve \u0161to smo imali i \u0161apnula: Agapi, ja nisam najsre\u0107nija \u017eena na celom svetu. <\/i><\/p>\n
On mi je odgovorio: bi\u0107e\u0161<\/i>.<\/p>\n
Za potrebe pri\u010de, pravi\u0107emo se da nisam plakala danima nakon toga.<\/p>\n