{"id":12277,"date":"2020-08-29T14:32:42","date_gmt":"2020-08-29T13:32:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.anagord.com\/?p=12277"},"modified":"2022-02-11T21:18:13","modified_gmt":"2022-02-11T20:18:13","slug":"tour-de-croatia-rijeka-rovinj-brac-makarska-dubrovnik-pa-opet-rovinj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/de\/tour-de-croatia-rijeka-rovinj-brac-makarska-dubrovnik-pa-opet-rovinj\/","title":{"rendered":"Tour De Croatia: Rijeka, Rovinj, Bra\u010d, Makarska, Dubrovnik pa opet Rovinj"},"content":{"rendered":"

Bilo je to najlep\u0161e letovanje u mom \u017eivotu. A da sam znala \u0161ta me \u010deka nakon toga, i dalje bi bilo najlep\u0161e, ali i najtu\u017enije.\u00a0 Ovako sam imala svu slobodu da uronim u leto, more i… I te\u0161ko mi je da ovo napi\u0161em. Ali ne mogu da ga pustim da ostane na slikama i u glavi, pa \u0107u probati da ka\u017eem bar \u010dinjenice. Jer kada bismo znali kako nastaje magija, bilo bi jako dosadno zar ne? Zamislite da idete na ma\u0111ioni\u010darsku predstavu, ali umesto trikova, ma\u0111ioni\u010dar govori nam gde je sakrio karte ili kako \u0107e ise\u0107i \u010doveka na pola… Where’s the fun in that?!<\/p>\n

Magija je dakle po\u010dela 8. avgusta 2020…<\/p>\n

<\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Rijeka, smokve i more<\/h2>\n

Sve \u0161to sam \u017eelela jeste da odem na more.<\/strong> Bila sam premorena i ba\u0161 mi je trebao odmor. I tako sam se zaputila put Hrvatske, iako bez jasnog plana gde \u0107u i\u0107i. Prvo sam krenula u Rijeku, kod moje prijateljice Jane. Tamo sam stigla u 3 ujutru ali sam ve\u0107 u 15h bila u Rovinju – jer jasno zacrtani planovi nisu mi ja\u010da strana. U tom kratkom me\u0111uvremenu uspela sam da u Rijeci pojedem smokve i da se okupam, i to je bilo dovoljno da ma\u0111ioni\u010darska predstava mog najsavr\u0161enijeg letovanja po\u010dne. Kako je to izveo?<\/em> pitala se publika. Ali, mene nije zanimalo dok god je predstava trajala.<\/p>\n

\"\"
Na putu za Rovinj<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Bakalar na bijelo, istarski specijalitet<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Rovinj, delfini i zvezde padalice<\/h2>\n

Rovinj me je do\u010dekao u svom stilu: tirkizno more, vrhunska hrana, Dobravac vina, prijateljski osmesi…<\/strong> I \u017eurka na kampanji isto ve\u010de nakon \u0161to sam stigla. Jeli smo bakalar na bijelo – namaz od bakalara koji se topi u ustima na hrskavom hlebu, kao i karpa\u0107o od sve\u017ee tune, a moja su nepca plakala od sre\u0107e. Uglavnom, jeli smo i pili. I pili i jeli. Malo umorna, opijena morem, (vinom) Suitom, atmosferom i ose\u0107ajem da \u0107u se kona\u010dno naspavati nakon \u0161to sam 30h bila budna, sela sam da odmorim… Ali ne zadugo, jer smo uspeli da odemo i doSteel-a (kluba) koji je uprkos merama kriznog \u0161taba radio pa sam zaspala tek oko 6 ujutu.<\/p>\n

\"\"
\u0160karaba, pla\u017ea u Rovinju<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Sutradan sam otkrila odli\u010dan su\u0161i, savr\u0161enu kafu u Augustu<\/a>, Rovinjskoj kafiteriji, pro\u0161etala do galerije Bek da vidim uvek najdivnije slike Ane Kolege i, okupala se na \u0160karabi, my all time favorite place in the world. Ah da, i otkrila sam sladoled u San Tomazu i verujte mi, nije bilo vi\u0161e hedonizma ni na dvoru Marije Antonete. U stvari, nije bilo sve do kada sam dva dana kasnije otplovila u zalazak sunca… Jer dok plovimo u sunset, delfini dolaze tik ispod na\u0161eg broda…<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Ina\u010de, te nedelje je ki\u0161a kometa, ta\u010dnije doga\u0111aj koji se zove suze Svetog Lovre. U celoj Hrvatskoj se gase svetla nakon pono\u0107i kako bi mogle da se vide zvezde repatice.<\/strong> Dogovaram se sa dru\u0161tvom da idemo da gledamo ovaj doga\u0111aj. Ali u nekom trenutku, u gradu, samo ja vidim zvezdu padalicu. Njen trag je duga\u010dak, spor i \u010dudesan. Ne znam da li sam stigla da zamislim i\u0161ta od divljenja. Bila je to sigurno najlep\u0161a zvezda padalica koju sam ikada videla – kao u crta\u0107ima.<\/p>\n

To je bio savr\u0161en dan: sa delfinima, zvezdom, kupanjem. Pesmom Dreams, Fleetwood Maca.<\/em> Bili smo budni sve do jutra.<\/p>\n

\"\"
\u010citam Cenu soli u kafi\u0107u Monte Karlo<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Moja prijateljica Hanny i ja<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
\u017delezni\u010dka stanica Kanafar<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Rijeka i hranilica za medvede<\/h2>\n

U Rijeku sam se vratila ve\u0107 sutradan<\/strong>, tu\u017eno ostavljaju\u0107i Rovinj za sobom. Oti\u0161la sam u bar Pajol, na Pe\u0107inama, i pro\u010ditala Cenu soli<\/em> do kraja. Bio je to dan za mene iako sam u gradu koji te\u010de<\/em> samo provela dan i po. No,\u00a0 \u010disto da ma\u0111ioni\u010dar poka\u017ee da se tek zagreva, stigla je i avantura.<\/p>\n

\"\"
Pla\u017ea Pe\u0107ine u Rijeci<\/figcaption><\/figure>\n

Sve je po\u010delo naivno, kao horor film u kome se tinejd\u017eeri super zabavljaju pre nego \u0161to ih spopadne neka neman<\/strong>. Tako smo i moji prijatelji Jana, Luka i ja, krenuli na gula\u0161 preko planine “neuni\u0161tivom” Ladom Nivom. Na po\u010detku nas je do\u010dekala tabla: pa\u017enja medvedi<\/em>, na koju smo mi naravno, umrli od smeha.<\/p>\n

Nismo se mnogo uzbudili ni kada nam je Lada prokuvala na mestu bez signala. Ni \u0161to je blizu hranilice za medvede. Ni \u0161to je stao ba\u0161 u aleji koju zovu “Mrtvi Italijani” gde su se neki vojnici smrzli do smrti. Ali, sve ovo bili su signali za film koji nagove\u0161tava opasnost – iako su se tinejd\u017eeri iz horor filma i dalje ludo zabavljali… Ne slute\u0107i da \u0107e nam se kola ugasiti kad se najmanje budemo nadali. That is – kad ih ba\u0161 JA budem vozila.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
Tinejd\u017eerke<\/figcaption><\/figure>\n

Kada je “neuni\u0161tiva” Lada po\u010dela da se dimi, samo smo istr\u010dali napolje da spasemo \u017eivu glavu… <\/strong>I onda tek shvatili u kojoj smo mi vukojebini bez signala. I da se sprema nevreme. I da je \u017eica za starter oti\u0161la, \u0161to zna\u010di da su kola mrtva. Za sat vremena, pro\u0161la su samo jedna kola, koja nisu stala na\u0161em stopiranju. Signala nema i dalje, nevreme sve bli\u017ee. Ona kola koja su pro\u0161la se sa\u017ealjivo vra\u0107aju po nas – dvojica nepoverljivih dekica ipak shvata da ne \u0161etamo kroz \u0161umu jer nam je dosadno i voze nas do najbli\u017ee civilizacije (30 min kolima!). Na kraju, re\u017eiser se ipak odlu\u010dio za happy end, tako da su tinejd\u017eeri spa\u0161eni a medvedi ostali gladni – a jo\u0161 je stigao i \u0161lep po kola (u vidu mehani\u010dara bez dozvole, but hey).<\/p>\n

\"\"
“Neuni\u0161tiva” Lada Niva<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Krenule u Dalmaciju<\/figcaption><\/figure>\n

Bra\u010d, mle\u010dni put, planktoni i kupanje bez kupa\u0107eg<\/h2>\n

Nakon avanture po Rijeci, nenaspavane, Jana i ja samo se uputile ka Makarskoj…<\/strong> Sa usputnom stanicom na Bra\u010du. Ali je nespavanje ipak odnelo danak, tako da kasnimo na trajekt 5 min. Kratki pogled na Makarsku me oraspolo\u017ei – izgleda mi kao \u010dudna me\u0161avina Budve (da ne ka\u017eem seljanije) i Kotora (malo urbanijeg mesta), sa divnim, prozirno-tirkiznim morem i Bikovo planinama iza.<\/p>\n

\"\"
Pu\u010di\u0161\u0107e na Bra\u010du<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Hvatamo trajekt par sati kasnije i brzo sti\u017eemo na Bra\u010d.<\/strong> Pu\u010di\u0161\u0107a (mesto koje nikada ne\u0107u znati da izgovorim) je malo, simpati\u010dno mesto gde smo samo jednu no\u0107. I naravno, odlu\u010dujemo se za no\u0107no kupanje dok je iznad nas mle\u010dni put, a u vodi sijaju planktoni kada se zapliva; to izgleda kao da imate pokretne zvezde u vodi sa milijardama zvezda iznad na\u0161ih glava. Sutradan, da upotpunimo savr\u0161enstvo, vozimo se brodi\u0107em, pijemo vino u 11 prepodne, snimamo se dronom i u\u017eivamo.\u00a0 No, moramo nazad, jer Makraska nas \u010deka. I neverovatni hotel Mirjam<\/a>.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

\"\"
Bra\u010d na dlanu<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Opra\u0161tamo se od Bra\u010da i idemo dalje<\/figcaption><\/figure>\n

Makarska, infinity pool i nepce koje prede od miline<\/h2>\n

U Makarskoj smo odseli u hotelu Mirjam<\/a>, koji na krovu ima infinity pool – pa gledate na more dok su iza vas Biokovo planine.<\/strong> Ne, ne umem da vam do\u010daram kako izgleda kada su iza vas planine, a ispred vas more dok se vi kupate u bazenu (i \u010deka vas koktel na le\u017ealjci). Sobe su nove, krevet je preudoban a doru\u010dak zove na izvoljevanje<\/em> (u mom slu\u010daju: pala\u010dinke). Ali, ose\u0107am gri\u017eu savesti jer sve vreme razmi\u0161ljam kako da se vratim u Rovinj.<\/p>\n

\"\"
Hotel Mirjam u Makarskoj<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Infinity pool u hotelu Mirjam<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

U Makarskoj je stvarno lepo i ima \u0161ta da se vidi i radi. Zanimljivi su mi spomenici turistima i celo mesto, ali naravno, Jani i meni je najzanimljiji restoran Gastro Diva<\/a> koji menja meni po tome \u0161ta ima trenutno pri ruci, sa jelima kao \u0161to je gula\u0161 od hobotnice sa doma\u0107im njokama, divlja\u010d s brusnicama. Kod Jane volim \u0161to u\u017eiva u hrani (i hedonizmu) jednako kao i ja. I \u0161to je uvek spremna za akciju, pa odlu\u010dujemo da odemo do Dubrovnika.<\/p>\n

\"\"
Hotel Mirjam<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
More u Makarskoj, bez filtera<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Restoran Gastro Diva u Makarskoj<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Dubrovnik, muzi\u010dari koji zovu na beg, kola\u010d sa ruzmarinom i s-a-v-r-\u0161-e-n-o sve<\/h2>\n

Nismo uop\u0161te znale da li \u0107e me pustiti u najlep\u0161i grad na svetu (mo\u017eda je to subjektivno, ali moji roditelji su se ovde upoznali). I kako da ne budem emotivna kad je Dubrovnik na neki na\u010din stvorio mene?<\/strong> Uglavnom, pustili su me da pro\u0111em uprkos koroni. Prvo smo oti\u0161le na brodi\u0107 da gledamo zidine, ali nismo i\u0161le oko Lokruma “zbog valova”. Voza\u010d brodi\u0107a je bio razo\u010daraniji nego mi, i neprekidno nam se izvinjavao (toliko o savr\u0161enom hrvatskom ugostiteljstvu). Onda smo oti\u0161le na kafu u cafe Buza, koji se nalazi u stenama i gleda na more. Onda smo oti\u0161li na ru\u010dak u Lucin Kantun<\/a>, gde smo jele teletinu sa su\u0161enim paradajzom, orasima i parmezanom, karamelizovanu jagnjetinu i karpa\u0107o od tune… Bilo je neopisivo.<\/p>\n

\"\"
Brodi\u0107 oko Lokruma, Dubrovnik<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Dubrovnik<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Opijene Dubrovnikom, zidinama, jelom, vinom, suncem, praznim ulicama, letom, krenule smo u luku, u restoran Poklisar<\/a> na najlu\u0111i slatki\u0161 na svetu: kola\u010d od maslinovog ulja sa ruzmarinom i limunom, umakom od pomorand\u017ee, jagodama i sladoledom od vanile.<\/strong> Konobar nam ga je doneo prepolovljenog na pola, u dva tanjira, dok je neverovatno simpati\u010dni bend svirao iza nas. Muzi\u010dari su nas gledali, a mi smo komentarisali ko je najsla\u0111i. U tom trenutku, nai\u0161ao je brod, nalik onome iz Petra Pana, a kapetan je stajao na katarci. Trenutak je bio savr\u0161en: fuzija ukusa, muzika, brod iz bajke, Dubrovnik… A onda je postao jo\u0161 bolji! Jedan od muzi\u010dara nam je pri\u0161ao i pozvao nas na ve\u010deru s njima, a mi smo (te\u0161ka srca) odbile jer smo morale da krenemo nazad.<\/p>\n

\"\"
Lucin Kantun, gde smo jele teletinu sa su\u0161enim paradajzom, orasima i parmezanom, karamelizovanu jagnjetinu i karpa\u0107o od tune.<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
Kola\u010d od maslinovog ulja sa ruzmarinom i limunom, umakom od pomorand\u017ee, jagodama i sladoledom od vanile<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Na kraju, pokupile smo \u010duveni sendvi\u010d sa pr\u0161utom u Bufetu \u0160kola, koji ih pravi vi\u0161e od 50 godina.<\/strong> A onda je usledio jo\u0161 jedan talas milovanja kosmosa: krenule smo za Makarsku, uz zalazak sunca i ostrva u daljini, dok su na zvu\u010dnicima i\u0161le tradicionalne dalmatinske klape, akapela romanti\u010dnih serenada, i sve(t) je bilo savr\u0161eno.<\/p>\n

\"\"
Povratak iz Dubrovnika za Makarsku<\/figcaption><\/figure>\n

Makarska, windsurfing i sauna na 40C<\/h2>\n

U Makarskoj nije bilo vremena za predah. Ujutru smo se zaputile na windsurfing. Toni (na\u0161 instruktor) drage volje je ostavio decu koju trenira i posvetio se nama. Bilo je zabavno, ali ne ba\u0161 lagano kao \u0161to deluje pa sam vi\u0161e puta pala u vodu. Nakon napornih \u010dasova, moramo da se po\u010dastimo jo\u0161 jednim ru\u010dkom u Arta Larga by Gastro Diva, ovaj put uz crnu pastu sa lososom i teletinom koja se topi u ustima. A predve\u010de, \u0111akuzi i sauna na 40 C u hotelskoj spa zoni izgledaju kao super ideja. I jesu. Jer nije ba\u0161 40 C a sauna i \u0111akuzi uvek prijaju. Bilo je to fantasti\u010dnih 5 dana u Makarskoj i ako se iko odlu\u010di za hotel Mirjam, imate sve moje preporuke.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Windsurfing u Makarskoj<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Spomenik turistima u Makarskoj<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Rovinj & srce na mestu<\/h2>\n

Da, vratile smo se u Rovinj. Autoputem, u Kliu koji nema klimu, po najve\u0107em suncu.<\/strong> Pu\u0161tale muziku i pevale celim putem. I \u010dim smo stigle, i\u0161li smo na sunset i na delfine. Ovde sam se, kao nekrunisana kraljica hedonizma, ose\u0107ala kao u prirodnom stani\u0161tu. Pa smo u restoranu Skuba jeli me\u0161ane \u0161koljke na buzari, tuna stejk u susamu, karpa\u0107o od hobotnice.<\/p>\n

\"\"
Pogled sa crkve Svete Eufemije<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Kafi\u0107 Augusto<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Kastor<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Ono sve \u0161to je bilo nakon toga, nije za ovu pri\u010du. Jer ova pri\u010da je najlep\u0161e letovanje u mom \u017eivotu. Pri\u010da o Beogradu je malo dramski obojena. Ne verujem da \u0107u je ispri\u010dati.<\/p>\n

\"\"
Ostrvo Crveni<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Restoran Skuba, Rovinj<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Kafi\u0107 Monte Karlo<\/figcaption><\/figure>\n

Do slede\u0107eg putovanja, \u0161aljem vam srda\u010dni<\/p>\n

PozZ<\/p>\n

p.s. support my work<\/p>\n