{"id":12202,"date":"2021-01-18T16:21:35","date_gmt":"2021-01-18T15:21:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.anagord.com\/?p=12202"},"modified":"2022-02-11T19:45:42","modified_gmt":"2022-02-11T18:45:42","slug":"nepodnosljiva-lakoca-ostajanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/de\/nepodnosljiva-lakoca-ostajanja\/","title":{"rendered":"Nepodno\u0161ljiva Lako\u0107a Ostajanja"},"content":{"rendered":"

Jedno je sigurno: suprotnost lako\u0107a\/te\u017eina je najtajanstvenija i najmnogozna\u010dnija od svih suprotnosti.<\/em><\/p>\n

Neugodnost <\/strong><\/h2>\n

– Ho\u0107e\u0161 ja da ga pitam mama? – \u010duo se ne ba\u0161 tihi Aleksin glas iako je \u0161akom prekrio slu\u0161alicu.<\/p>\n

– Daj mi telefon.<\/p>\n

– Ali mama! \u2013 preklinjao je, kao da ima odli\u010dan razlog za\u0161to ba\u0161 on \u017eeli da me pita.<\/p>\n

– Ljubavi, \u2013 dodala je bla\u017ee. \u2013 molim te, dodaj mi telefon.<\/p>\n

\u010cuo sam ga kako cok\u0107e i mogao sam samo da pretpostavim kako ga je Srna pogledala. Ubrzo sam za\u010duo kloparanje njegovih malih stopala, a onda i njen uzdah na slu\u0161alici:<\/p>\n

– Ej!<\/p>\n

– Zdravo Jadrane…. – zastala je na sekundu. – Kako si? \u010cujem da tamo pada ki\u0161a.<\/p>\n

Njeno pitanje, to standardno kako si,<\/em> poslednjih par godina zna\u010dilo je isklju\u010divo kakvo je vreme<\/em>. Znao sam da nju zanima kako sam i da bi najvi\u0161e volela da joj ispri\u010dam sve \u0161to mi le\u017ei na du\u0161i, ali je nau\u010dila da to ne pita pa se brzo prebacivala na vremensku prognozu, misle\u0107i da \u0107e to olak\u0161ati konverzaciju izme\u0111u nas.<\/p>\n

Bila je u pravu.<\/p>\n

– Obla\u010dno je, – odgovorio sam – valjda \u0107e se prolep\u0161ati ovih dana.<\/p>\n

Nije znala \u0161ta da mi odgovori, rasejana od \u017eelje da \u0161to pre re\u0161i svoje pitanje.<\/p>\n

– Htela sam da te zamolim ne\u0161to… Znam da smo se dogovorili da Aleksa bude s tobom dve nedelje, ali njemu se ne odvaja od Mili. Evo ga, stoji i gleda u mene, – nasmejala se – a i sam je hteo da te pita, pa \u010duo si… \u2013 zastala je od nelagodnosti, ali je to nije spre\u010dilo da izgovori svoju misao do kraja:<\/p>\n

– Mislila sam, ako se sla\u017ee\u0161, zna\u0161… Da do\u0111u zajedno u vikendicu?<\/p>\n

Od njene neprijatnosti i samom mi je bilo nelagodno pa je u prvi mah nisam ni razumeo. Ipak, znao sam da je ne\u0161to sa \u010dim treba da se slo\u017eim.<\/p>\n

– Naravno da mo\u017ee. – rekao sam a onda ponovio njeno pitanje u sebi: da do\u0111u zajedno<\/em>… \u2013 Da, naravno, neka do\u0111u.<\/p>\n

Kada je do mog mozga doprla ova informacija, u prvi mah sam se zbunio. Odmah sam hteo da pitam da li se D\u017eon sla\u017ee sa tim da njegova petogodi\u0161nja \u0107erka spava u mojoj ku\u0107i, ali zaista nisam znao \u0161ta da ka\u017eem. I moj je sin \u017eiveo kod njega poslednjih nekoliko godina.<\/p>\n

– Pri\u010dala sam s D\u017eonom, on se sla\u017ee. – nastavila je kao da mi \u010dita misli, i znao sam da gleda u pod. \u2013 Dodu\u0161e, on ionako ne\u0107e biti tu jer putuje…<\/p>\n

– Njima se ne odvaja, – ponovila je zatim brzo, kao da ube\u0111uje i sebe i mene. – Znam da to nisi planirao, ali spremi\u0107u ti sve \u0161to ti treba.<\/p>\n

– Ma naravno, sve je u redu. – uveravao sam je \u2013 Ne brini.<\/p>\n

Odahnula je duboko u slu\u0161alicu i \u010duo sam de\u010dje glasove kako ci\u010de od sre\u0107e u pozadini.<\/p>\n

– Dove\u0161\u0107u ih ja kolima. Hvala ti, ponovila je jo\u0161 jednom.<\/p>\n

Pa\u010de <\/strong><\/h2>\n

\u00a0<\/strong>U subotu je rano do\u0161la u lepr\u0161avoj \u017eutoj haljini, doterana kao i uvek. Duge min\u0111u\u0161e su joj padale uz lice, kosa joj je bila podignuta. Jedino su joj o\u010di bile mutne. Aleksa mi se zaleteo u zagrljaj, a Mila se krila iza Srne.<\/p>\n

– Mili jo\u0161 ne pliva dobro. – pri\u010dala je dok mi je u \u017eurbi dodavala i tre\u0107u torbu svari. – Vidi ako \u0107e\u0161 da ih vodi\u0161 na plivanje da pazi\u0161, ok?<\/p>\n

Mila i dalje dr\u017eala negde iza mame, a njene vazu\u0161aste, plave kovrd\u017ee okru\u017eivale su njenu pojavu kao oreol. Srna nije imala strpljenja.<\/p>\n

– Mili idi sa Aleksom, va\u017ei? \u2013 okrenula se prema \u0107erci a onda uvidela da Mila ne odvaja o\u010di od mene.<\/p>\n

– Honey… – Ne\u017eno je uhvatila za bradu i lupila ka\u017eiprstom po nosu \u2013 You don\u2019t have to go nowhere if you don\u2019t want to? – rekla je lagano razdvajaju\u0107i slogove.<\/p>\n

Na te re\u010di, Miline krupne o\u010di pogledale su u Srnu, pa u mene i na kraju u Aleksu. S druge strane, on je ve\u0107 veselo skakao unaokolo i prona\u0161ao pa\u010de koje se ko zna otkud zavuklo u dvori\u0161te.<\/p>\n

– Vidi Mili, look! Look! \u2013 dr\u017eao je \u017eivotinjicu u ruci i uzbu\u0111eno je pokazivao. – A duckling! Oh my God, Mili, it\u2019s sooo fluffy!<\/p>\n

Pri samo jednom pogledu na pa\u010de, Mila je odu\u0161evljeno ra\u0161irila ruke, pustila maminu haljinu i zaboravila na svoj strah. Otr\u010dala je do brata a njene o\u010di su zadivljeno gledale u meku pticu. – Wooow! It\u2019s so cute! Alex, I wanna hold it! Please, Alex, I wanna hold it!<\/p>\n

– Kids, no English please! Srpski samo, srpski, pa dogovorili smo se… \u2013 Gledala je ka njima sa osmehom, a zatim odmah dodala razne\u017eeno: – Oh, that duckling is too sweet!<\/p>\n

Vratio sam pogled i primetio da Srna gleda kroz njih.<\/p>\n

– Ej… \u2013 stavio sam ruku blago na njeno rame. Njena ko\u017ea je bila meka i topla i Srna me je pogledala sa izvinjenjem u o\u010dima.<\/p>\n

– Bi\u0107e sve ok… \u2013 uveravao sam je – Volim \u0161to su do\u0161li zajedno.<\/p>\n

Name\u0161ila se i klimnula glavom.<\/p>\n

– Hvala ti jo\u0161 jednom. \u2013 pogledala je u decu.<\/p>\n

– Hajde, be\u017eim pre nego \u0161to primete da sam oti\u0161la. Uzela je klju\u010deve od kola i nasme\u0161ila mi se umorno pri odlasku.<\/p>\n

No\u0107 na sedmom spratu<\/strong><\/h2>\n

Ne sanjaju\u0107i da \u0107e u njenoj utrobi le\u017eati deo mene, ljubio sam je kao i svaku drugu usnu. \u017dedno, jer je prvi poljubac, toplo, jer je mirisala na ki\u0161u, i onako mu\u0161ki, bezglavo, jer je njen stomak bio pripijen uz moj, u mra\u010dnoj, tihoj ulici ispred mog iznajmljenog stana u koji nije \u017eelela da se popne. Njen stomak uz moj, u koji \u0107u kasnije ostaviti otisak. Godinama nakon toga, milion puta sam razmi\u0161ljao o toj ve\u010deri. Da se nismo poljubili, da se nismo sreli, da nije bila tako nasmejana, da nije…<\/p>\n

Ali jeste.<\/p>\n

Bila je i pri\u010dljiva, i mazna, naslanjala se na mene i slu\u010dajno me je dodirivala, gledala me dok ne vidim i mrsila mi je, kako je rekla mra\u010dnu <\/em>kosu, da proveri koliko sam nesiguran.<\/p>\n

– A da se ipak popne\u0161 gore? – nagovarao sam je i dalje, ne pu\u0161taju\u0107i je iz zagrljaja. Srna je gledala u mene svojim nemirnim o\u010dima u kojima se ocrtavala beogradska no\u0107, sladunjava i vla\u017ena.<\/p>\n

– Hajde. \u2013 izgovorila je najednom i meni su se noge odsekle.<\/p>\n

– Stvarno?!<\/p>\n

Nasmejala se.<\/p>\n

– Predomislio si se?<\/p>\n

– Ne, ne, nego… Stvarno ho\u0107e\u0161 gore?!<\/p>\n

– Yes please.<\/p>\n

Pogledala me je opet. Nesta\u0161ni osmeh se razlio preko celog njenog lica, od usana, obraza pa sve do obrva i ja sam je podigao u naru\u010dje i uneo u lift. Ona se smejala u mojim rukama i pritisnula dugme za sedmi sprat.<\/p>\n

Nisam znao za\u0161to je njoj bilo tako lako da se popne kod mene. Bilo joj je i lako da me zagrli, kao da je to uradila milion puta pre toga. Nisam znao \u0161ta da mislim, zadivljen i zabavljen. Sela je na moj krevet, pre\u0161la rukom preko jastuka i rekla kako mi miri\u0161e posteljina. Kle\u010dao sam ispred nje, nisam znao gde pre da je dodirnem i oni bezna\u010dajni poljupci ispred ulaza, odjednom su dobili na te\u017eini. Od jedanaest uve\u010de do deset ujutru slede\u0107eg dana, njen osmeh je postao \u201cnjen\u201d osmeh, njena donja usna postala je ukusnija od svih drugih koje sam ranije probao, i nisam znao \u0161ta mi se de\u0161ava, ali Srna mi je obavijala svoje ruke oko vrata i privla\u010dila me je sebi, da moj pupak dodirne njen goli stomak. Osetio sam kako vrhovi njenih prstiju prelaze preko mene kao \u010detkica po platnu i moja se ko\u017ea je\u017eila ispod tih spretnih jagodica.<\/p>\n

U zoru, potpuno nepripremljen na ludilo koje me je \u010dekalo (kao da je ikada \u010dovek pripremljen da izgubi glavu), pokrio sam je \u0107ebetom, pribio bli\u017ee uz sebe i zaspao guraju\u0107i nos u njen vrat.<\/p>\n

Ki\u0161a<\/strong><\/h2>\n

Napolju je plju\u0161tala ki\u0161a i kada je u\u0161la, Srna je unela deo oluje sa sobom. Lilo je kao iz kabla i na njenoj beloj majici sa natpisom la femme<\/em> videli su se otisci krupnih kapi.<\/p>\n

– Je l\u2019 mogu\u0107e da si krenula iz Beograda po najgorem pljusku? Ponekad zna\u0161 da bude\u0161 tako tvrdoglava da je to stra\u0161no.<\/p>\n

– Sve je ok, samo sam pokisla na putu od dvori\u0161ta do ulaznih vrata. I vozila sam polako \u2013 uveravala me je a ki\u0161a joj se cedila niz \u0161ake. \u2013 Gde su njih dvoje?<\/p>\n

– Do\u0111i ovde i sedi. Vrlo dobro zna\u0161 da mi ne smetaju. A njih dvoje su gledali crtani pa su zaspali. I ovde je padala ki\u0161a od jutros.<\/p>\n

U\u0161la je u kupatilo i pe\u0161kirom brisala kosu.<\/p>\n

– Sigurno si umorna od vo\u017enje.<\/p>\n

Srna je spustila pe\u0161kir, sela na ivicu kade i duboko odahnula. O\u010di su joj lutale; izgledala je odsutno.<\/p>\n

– Hajde da se presvu\u010de\u0161.<\/p>\n

– Hvala ti Jadrane. Samo da odmorim malo pa da krenemo. \u2013 rekla je i ve\u0107 krenula da se pakuje.<\/p>\n

– Ne dolazi u obzir. \u2013 i\u0161ao sam za njom i otimao joj de\u010dje stvari iz ruke – Ne\u0107e\u0161 decu vra\u0107ati po ovom neveremenu nigde.<\/p>\n

– Ali to je samo letnji pljusak. \u2013 nije me gledala u.<\/p>\n

– \u0160ta god da je, odavde krenuti ne\u0107e\u0161 dok se ne smiri.<\/p>\n

Za\u0107utala je o\u010di i dopustila da vratim stvari tamo odakle ih je uzela. Znala je da sam u pravu. Uzdahnula je, sela, izula se, protrljala stopala lagano i bosa krenula ka kuhinji.<\/p>\n

– Ho\u0107e\u0161 da ru\u010da\u0161? \u2013 pratio sam je pogledom i dalje.<\/p>\n

– Mmm, spremao si onu tvoju pastu… \u2013 nasme\u0161ila mi se onako bosonoga kad je videla \u0161ta stoji na \u0161poretu \u2013 Nemam apetit ovih dana, ali ti zna\u0161 \u0161ta volim.<\/p>\n

– Srna, pogledaj kakvo je vreme. I da si sama, ne bih te pustio da vozi\u0161, a sutra je ionako nedelja. Javi D\u017eonu da si ovde i…<\/p>\n

– U redu, samo je umorno odmahnula. – Osta\u0107emo ovde no\u0107as.<\/p>\n

Nije zvala D\u017eona.<\/p>\n

Udarac u zid<\/strong><\/h2>\n

Sedeo sam na stepeni\u0161tu ispred ulaznih vrata najmanje sat vremena, dr\u017ee\u0107i se obema \u0161akama za glavu. Zurio sam u jednu ta\u010dku i nisam imao pojima \u0161ta se doga\u0111a oko mene. Kona\u010dno, smogao sam snage da ustanem i drhtavih ruku otklju\u010dao vrata. \u010cim sam u\u0161ao u ku\u0107u, do\u010dekalo me je Srnino nasmejano lice u sedmom mesecu trudno\u0107e.<\/p>\n

– Ljubavi, vidi \u0161ta sam danas sve uzela! I\u0161la sam po one fla\u0161ice \u0161to sam ti pri\u010dala, a onda sam oti\u0161la rezultate da odnesem, pa da vidim kolica… – brbljala je veselo dok slagala \u010dist ve\u0161. Gledao sam u moje \u010darape na \u017eici sklopljene tik uz njene. Ponegde i izme\u0161ane.<\/p>\n

– Mhm, super. \u2013 govorio sam samo da bih ne\u0161to rekao – Aha, ba\u0161 lepo.<\/p>\n

I dalje sam gledao u ve\u0161 i hteo sam da pobegnem u drugu prostoriju.<\/p>\n

– Do\u0111i, poljubi me! \u2013 Srna je nastavila da mi slatko nare\u0111uje dok se gegavo podizala na prste i pru\u017eala obraz ka meni.<\/p>\n

Moje \u0161ake su mahinalno obuhvatile njen stomak. Kako je nisam poljubio, ona se trgla i pogledala u mene.<\/p>\n

– Jadrane, – rekla je upla\u0161eno \u2013 hej, \u0161ta ti je?<\/p>\n

– Ni\u0161ta, ni\u0161ta… Sve je u redu. \u2013 izbegavao sam da je pogledam – Ho\u0107u da se istu\u0161iram.<\/p>\n

Ona je i dalje dr\u017eala ruke oko mog struka i ja, obgrljen tim rukama, tim sada tako tu\u0111im rukama, nisam znao \u0161ta da ka\u017eem.<\/p>\n

– \u0160ta ti je? Jadrane, \u0161ta se desilo?<\/p>\n

\u0106utao sam i gutao pljuva\u010dku. Nisam umeo to da izgovorim.<\/p>\n

– Pa, ljubavi… \u0160ta je bilo?!<\/p>\n

Zatvorio sam o\u010di. Znao sam da treba da \u0107utim, ali to njeno \u201cljubavi\u201d me je prenulo.<\/p>\n

– Danas sam saznao \u0161ta si radila.<\/p>\n

– Molim?!<\/p>\n

– Da si se vi\u0111ala sa dvojicom istovremeno. \u2013 spustio sam te\u0161ko svoju glavu na njeno rame. – Srna… Da si se sa vi\u0111ala u isto vreme sa dva mu\u0161karca! \u2013 ponovio sam o\u010dajan gradske pri\u010de koje su me stigle, \u017eele\u0107i da \u0161to pre porekne ono \u0161to sam \u010duo.<\/p>\n

Ona se uko\u010dila u mom naru\u010dju. Gor\u010dina u meni preovladala je razum. Znao sam da je trudna sa na\u0161im detetom. Znao sam da je trebalo re\u0107i sve samo ne to.<\/p>\n

\u0106utala je i osetio sam vrelinu kako se penje iz mojih stopala sve do vrata.<\/p>\n

– Srna, ti… \u2013 Podigao sam glavu sa njenog ramena. Ona je spustila \u0161aku preko moje ruke i zatvorila o\u010di.<\/p>\n

– To nema veze sa nama – rekla je odjednom, hladno.<\/p>\n

Niz ki\u010dmu mi se spustio trzaj. Nisam mogao da verujem \u0161ta govori.<\/p>\n

– Ali, ti… \u2013 mucao sam \u2013 Ali Srna… Kako si mogla da mi to pre\u0107uti\u0161?<\/p>\n

– To se dogodilo pre nego \u0161to smo bili zajedno i nema veze sa onim \u0161to mi imamo, ponovila je mirno, kao po naredbi.<\/p>\n

O\u010dajan, gledao sam u njeno lice i i dalje tra\u017eio da porekne ono \u0161to nisam \u017eeleo da \u010dujem. Obamrlo, telo joj je visilo u mom naru\u010dju.<\/p>\n

– \u0160ta to govori\u0161? Kako to nema veze s nama?! Ako sam dobro razumeo, to se desilo svega par meseci pre nego \u0161to smo se mi upoznali! Za\u0161to si to radila?<\/p>\n

– Kakve to veze ima? \u2013 Srna se sada ve\u0107 naljutila i osloba\u0111ala od mojih ruku. \u2013 \u0160ta ho\u0107e\u0161 od mene?<\/p>\n

Lice joj izgledalo sasvim druga\u010dije od onog koje mi je do malopre cvrkutalo o kupljenim stvarima za bebu. Devojka, koja je u svom trbuhu nosila deo mene, delovala je tako daleko.<\/p>\n

– Ali… Za\u0161to Srna?<\/p>\n

Okrenula se ka gomili garderobe koju je trebalo staviti da se osu\u0161i. Nemo\u0107no sam spustio pogled na svoje \u0161ake a onda ponovo podigao o\u010di ka njoj.<\/p>\n

– \u0160ta za\u0161to? Ne znam \u0161ta te ta\u010dno zanima. To je gotovo. I desilo se pre nego \u0161to sam tebe upoznala… Pre par godina uostalom. Nema \u0161ta da se pri\u010da.<\/p>\n

– Kako nema? Kako da verujem u bilo \u0161ta \u0161to ka\u017ee\u0161?<\/p>\n

Uzela je mokru majicu i dok je preciznim potezima ravnala, izgovorila je kroz zube:<\/p>\n

– Pa ti nemoj.<\/p>\n

Pogledao sam je, oteo joj majicu iz ruku pa \u0161akom besno lupio po zidu. Srna se trgla, uhvatila za donji deo trbuha i pogledala me u o\u010di.<\/p>\n

– Idem da legnem \u2013 krenula je prema sobi.<\/p>\n

– Molim te, zaboravi na tu glupu pri\u010du. \u2013 dodala je bez okretanja i mirno zatvorila vrata za sobom.<\/p>\n

Isti krevet<\/strong><\/h2>\n

– Miri\u0161e. – rekla je.<\/p>\n

– Da, miri\u0161e, potvrdio sam. Rukom je gladila hrapavu posteljinu. – Tako mi se spava.<\/p>\n

– Lezi.<\/p>\n

Srna je jo\u0161 jednom pre\u0161la rukom kroz kosu, spustila \u0161aku na vrat i duboko uzdahnula masiraju\u0107i samu sebe. Zatim je podigla stopala na krevet, lagano se pokrila i uspavano mi dobacila kroz smeh:<\/p>\n

– Dugo nismo spavali zajedno.<\/p>\n

Okrenuo sam se ka njoj i pogledao joj u o\u010di. Uozbiljila se. Uzeo sam pokriva\u010d i prebacio ga preko njenog golog ramena.<\/p>\n

– Nismo.<\/p>\n

\u0106utali smo par trenutaka i samo se gledali.<\/p>\n

\u2013 Spavaj, rekla mi je.<\/p>\n

Odmah sam zatvorio o\u010di i okrenuo sam se na drugu stranu, mole\u0107i se u sebi da me ne zagrli.<\/p>\n

 <\/p>\n

Slomljeni tanjiri<\/strong>\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Rasprava je trajala danima.<\/p>\n

Ispitivao sam sve, sve \u0161to bi mi palo na pamet, a onda se \u017eestio kada bi ona bilo \u0161ta odgovorila. Nije mi bilo pravo da mi neko takav<\/em> ra\u0111a dete, i to prvo. Nije mi bilo pravo da je iko dodirivao pre mene, a kamoli dvojica odjedanput. Nije mi bilo pravo ni\u0161ta. Mrzeo sam je i mrzeo sam \u0161to sam je \u017eeleo i mrzeo sam trenutak kad sam je upoznao i bio sam besan i ljut \u0161to je mrzim.<\/p>\n

Rastrzan izme\u0111u ljubavi prema njoj, njene proklete pro\u0161losti i onome \u0161to u\u0161u\u0161kano spava u njenom stomaku, nisam znao \u0161ta da radim. Te\u0161ko mi je bilo da je dodirnem, jo\u0161 te\u017ee da je ne dodirnem. Spavali smo zajedno, na odvojenim stranama kreveta, budni do kasno u no\u0107, oboje. Na vrhuncu sva\u0111e, nakon par nedelja, iznemogla od mojih upornih pitanja, kona\u010dno je prilikom subotnjeg doru\u010dka po\u010dela da pla\u010de i da vi\u010de. Prvo veoma tiho a onda sve ja\u010de, obja\u0161njavala mi je da ne zna \u0161ta \u017eelim od nje i da \u0107e mi re\u0107i \u0161ta god \u017eelim da \u010dujem, samo da ovo ludilo prestane. Da je to bilo pre nego \u0161to je mene upoznala i da je sav njen greh prema meni po\u010dinjen prema dvojici drugih ljudi i da ne zna za\u0161to je mu\u010dim kad to nikakve veze nema, ponovila je po ko zna koji put, sa ljubavlju koju prema meni ose\u0107a. Plakala je i govorila nepovezano, a na kraju je dodala da ona ne zna \u0161to je pravila dete sa mnom i da ne zaslu\u017eujem da budem otac. Rekla je to u besu, preglasno, bacila tanjire na pod, a onda iza\u0161la i zalupila ulazna vrata tako da su okna zadrhtala na prozorima. Sedeo sam sa glavom me\u0111u \u0161akama i nisam krenuo za njom. U\u0161la je u deveti mesec trudno\u0107e i ja sam je uznemirio toliko da je iza\u0161la i zalupila vrata. Video sam da je neispavana i bleda danima, i da se jede \u0161to ne pri\u010damo kao obi\u010dno. A u mene se nastanio \u0161ejtan pa sam tra\u017eio i najmanju sitnicu da je podbodem i da se prepiremo.<\/p>\n

Trudnicu, u devetom mesecu trudno\u0107e.<\/p>\n

Trudnu sa mojim detetom.<\/p>\n

Ustao sam i pokupio krhotine sa poda, pogledao u nebo a onda zamolio boga da mi se vrati. Jo\u0161 musava od plakanja, Srna je u\u0161la sat vremena kasnije nazad u stan.<\/p>\n

\u0106utali smo oboje.<\/p>\n

– Trudna sam, izgovorila je tiho a krupne suze su joj se spu\u0161tale niz obraze.<\/p>\n

Nisam znao \u0161ta da ka\u017eem i kleknuo sam ispred nje.<\/p>\n

– Sa tobom – dodala je i pomilovala me po \u010delu.<\/p>\n

I u tom trenutku, kada je sve \u0161to je trebalo da se uradi jeste da ja nju preklinjem za opro\u0161taj, Srna je stavila moju \u0161aku na donji deo stomaka i rekla:<\/p>\n

– Ruke su ti tako tople… Ose\u0107a\u0161? – \u0161irom otvorenih sme\u0111ih o\u010diju, iskrenija nego ikad, \u017eeljna moje pa\u017enje i ljubavi, \u017eeljna ne\u017enosti kako bi na\u0161e budu\u0107e dete moglo da raste u njoj. – Pomera se, dodala je.<\/p>\n

Nije se Aleksa pomerao prvi put. Niti je moja \u0161aka prvi put dodirnula njen stomak. Ali njen poku\u0161aj, njen trapavi poku\u0161aj da me prizove sebi me je trenutno otreznio i odlu\u010dio sam da \u0107utim. Nisam ni stigao da izgovorim izvini, a ona je duboko odahnula i zagrlila me, guraju\u0107i me stomakom.<\/p>\n

<\/h2>\n

Nedeljni ru\u010dak<\/strong><\/h2>\n

Probudila se, po obi\u010daju, pre mene. \u010cuo sam poznati bat stopala po sobi, i u polusnu duboko udahnuo miris koji je ostao na jastuku pored.<\/p>\n

– Hej, – tiho je \u0161apnula kad je videla da se okre\u0107em prema njoj – nisam htela da te probudim… Idem da pravim doru\u010dak.<\/p>\n

– Sedi, rekao sam joj.<\/p>\n

Sela je i mahinalno mi dodirnula kosu, kao detetu.<\/p>\n

– Mra\u010dna kosa. \u2013 pro\u0161aputala je.<\/p>\n

– Mila tako li\u010di na tebe…<\/p>\n

Nasme\u0161ila se.<\/p>\n

– Bar jedno dete… Aleksa je isti ti.<\/p>\n

– Na one tvoje slike kad si bila mala… Zna\u0161, sa mora, u onoj prugastoj majici?<\/p>\n

Zami\u0161ljeno je stavila prste na usne.<\/p>\n

– Kako se se\u0107a\u0161 toga?<\/p>\n

– Nemoj da budi\u0161 decu, rekao sam i pogledao je. – Ho\u0107u jo\u0161 da le\u017eim.<\/p>\n

– Dobro. \u2013 rekla je i skrenula pogled. – Idem da ih spakujem.<\/p>\n

– Srna, \u010dekaj… \u2013 uhvatio sam je za \u0161aku. \u2013 \u0160to su ti tako hladne ruke? \u2013 obuhvatio sam joj \u0161ake svojim rukama. – Slu\u0161aj… Ostanite i danas, hajde. Vodi\u0107u vas na ru\u010dak. Mo\u017ee\u0161 da krene\u0161 kasnije.<\/p>\n

Progutao sam knedlu.<\/p>\n

– Ili sutra, ja sam na odmoru.<\/p>\n

\u010cekao sam da ka\u017ee kako ne mo\u017ee i da \u017eure. \u0106utala je nekoliko trenutaka i zami\u0161ljeno gledala u stranu.<\/p>\n

– Hm, pa mo\u017eemo… Imam samo jo\u0161 ne\u0161to da zavr\u0161im, ali to mogu i sutra. \u2013 uzdahnula je duboko – Da, \u0161to da ne, mo\u017eemo.<\/p>\n

Izvukla je hladne ruke iz mojih \u0161aka.<\/p>\n

– Odoh da pravim doru\u010dak.<\/p>\n

<\/h2>\n

Cepanje<\/strong><\/h2>\n

Beo i skoro pa providan, Aleksa je ro\u0111en svetao, bledih obrva i plavih o\u010diju. U sred no\u0107i sam je odvezao u bolinicu i ve\u0107 ujutru su mi dozvolili da ga vidim. Neispavan i jo\u0161 nesvestan da mi je jedna devojka upravo rodila dete, bio sam potpuno zbunjen. Kada su mi pru\u017eili bledi zamotuljak sa plavom kosom, shvatio sam da sam otrovan od ljutnje i dalje, i iza\u0161ao sam iz porodili\u0161ta o\u0161amu\u0107en.<\/p>\n

Te ve\u010deri, dok su mi drugovi cepali majicu sa grudi, popio sam kao nikad u \u017eivotu. Oni su me tap\u0161ali po ramenima i grlili oko vrata u kome je stajala knedla, a ja nisam presajao da pijem. U glavi mi je bubnjalo samo jedno. Plav, sa plavim o\u010dima. Je\u017eio sam se celu, pijanu no\u0107 kad god bih pomislio na to dok me na kraju nisu odneli ku\u0107i, gde sam slinio u jastuk do ranog jutra.<\/p>\n

<\/h2>\n

Ti pa on, pa ti<\/strong><\/h2>\n

– Kupatilo miri\u0161e na tebe. \u2013 rekao sam nakon tu\u0161iranja \u2013 Naravno, unutra je kao u sauni i za mene je ostalo dve kapi tople vode.<\/p>\n

Nasmejala se.<\/p>\n

– Tebi ne treba toplota.<\/p>\n

Gledala me je \u0161irokih zenica.<\/p>\n

– Lepo nam je bilo danas.<\/p>\n

– Jeste, potvrdio sam i legao pored nje. U mraku, le\u017eali smo nepomi\u010dno dok ona polako nije uhvatila moju \u0161aku.<\/p>\n

– Srna…<\/p>\n

Srna je svoje ime prihvatila kao poziv, i ubrzo sam osetio kako mi njeni prsti idu od lakta prema ramenu. Sklopio sam o\u010di i video svetlost kako mi pulsira pred o\u010dima.<\/p>\n

– Nemoj… \u2013 rekao sam.<\/p>\n

Nisam siguran da li sam to izgovorio. Le\u017eao sam uko\u010deno i ose\u0107ao njeno telo pored sebe. Telo koje sam dodirnuo toliko puta. Kolenom mi je okrznula butinu i nisam mogao vi\u0161e da izdr\u017eim. Uhvatio sam je oko struka i grubo privukao ka sebi.<\/p>\n

– Nemoj. \u2013 ona je to izgovorila.<\/p>\n

– \u0160to? Zbog D\u017eona?<\/p>\n

Legla mi je na grudi i spustila glavu, \u017emure\u0107i. Stezao sam joj ko\u017eu, nemo\u0107an. Poludeo od njene blizine, \u0161akama sam joj stezao nadlaktice i \u017emurio.<\/p>\n

– Gde je on? \u2013 promuklo sam izgovorio.<\/p>\n

Morao sam da pitam. Drhte\u0107i, Srna je duboko uzdahnula i pogledala me:<\/p>\n

– Ne znam…<\/p>\n

Stavila je bradu na svoje \u0161ake i pogledala u mene.<\/p>\n

– Stvarno ne znam Jadrane. Onaj dan kada sam odvela decu, oti\u0161ao je i on. Odonda uop\u0161te nije bio kod ku\u0107e. Ka\u017ee da je poslovnom putu. Slao mi je neke glupave poruke. A gde je stvarno… Ne znam. Nisam sigurna ni da li me zanima.<\/p>\n

Nije se pomerala.<\/p>\n

– Da li si zato ovde? Ve\u010deras?<\/p>\n

Preko o\u010diju joj je pre\u0161la la\u017e koju je \u017eelela da izgovori i ona je skrenula pogled. Znao sam da bi stara Srna izustila ko zna \u0161ta. Ova sada, na mojim grudima, zatvorila je kapke i duboko uzdahnula.<\/p>\n

– Nemam pojima… Mogla bih ti re\u0107i da nisam, ali \u2013 ne znam.<\/p>\n

Otvorila je o\u010di, potpuno bistre. Gledao sam je, a stisak mojih ruku na njenom struku je popustio. To ne zna\u010di da sam je manje \u017eeleo, naprotiv. Ovo \u0161to mi je sada pri\u010dala bilo je daleko od onoga \u0161to sam \u017eeleo da \u010dujem. Pogledala me opet, mole\u010divo, pogledom koji je bio svojstveniji Mili, nego njoj.<\/p>\n

– Hajde, rekao sam – pokrij se.<\/p>\n

Ona je spustila glavu na mene i opet zatvorila o\u010di, ali nije zaspala. Posle nekog vremena, pomilovao sam je blago po kosi.<\/p>\n

– A \u0161ta \u0107e biti kada se vrati sa… puta?<\/p>\n

– \u0160ta \u0107e biti? \u2013 ponovila je pitanje vi\u0161e za sebe \u2013 \u0160ta: ti pa on, pa onda opet ti… Kakva farsa! I za\u0161to Aleksa mora da prolazi kroz drugi razvod?<\/p>\n

\u2013 To nije pitanje.<\/p>\n

Za\u0107utao sam pa sa osmehom dodao:<\/p>\n

– Na kraju krajeva, mi nikad nismo ni bili ven\u010dani.<\/p>\n

– Jadrane, – rekla je tiho i osetio sam kako mi tople suze kvase grudi. – Izvini, Jadrane \u2013 \u0161aputala je u moja prsa, sve dok nije zaspala bez glasa, tik uz mene.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Koferi<\/strong><\/h2>\n

Se\u0107am se da je bio sun\u010dan dan kad je oti\u0161la. I da smo vikali jedno na drugo i da je Aleksa plakao. Da sam joj rekao da se ne vra\u0107a. Da mi je rekla da je sre\u0107om na vreme shvatila koliki sam moron. Se\u0107am se i da nije dala da joj ponesem kofere do taksija, ve\u0107 ih je vukla jedan po jedan, psuju\u0107i me. Da smo razdvojili sav ve\u0161. Da mi se danima nakon toga nije javljala na telefon. Se\u0107am se da sam video Aleksu tek nakon trinaest dana i da su to bili najgori dani mog \u017eivota. Se\u0107am se da smo se opet sva\u0111ali kad sam ga vratio. Se\u0107am se da se nisam ni nasmejao kad mi se Aleksa nasmejao.<\/p>\n

Se\u0107am se i da sam plakao.<\/p>\n

Ne samo jedanput.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Bez dodira<\/strong><\/h2>\n

– Mesecima smo se sva\u0111ali. \u2013 bilo je prvo \u0161to sam \u010duo kad sam otvorio o\u010di \u2013 Mesecima, a mo\u017eda i du\u017ee. Svako je govorio \u0161ta god je pomislio i \u0161ta je hteo, bez izvinjavanja. Izgledalo je da je oduvek bilo tako. Ne znam oko \u010dega; svaka je pa i najmanje sitnica bila povod za sva\u0111u. \u010cesto oko njegovih putovanja. Ponekad i oko tebe. Izgledalo je kao da to nikada ne\u0107e prestati. Pa smo poku\u0161avali da premostimo jaz izme\u0111u nas glupim re\u010denicama i jo\u0161 glupljim pona\u0161anjem. I\u0161li bismo u krevet ljuti, ali meni se svako jutro uvek \u010dinilo lak\u0161e da ostanem nego da odem. Pa smo nastavili da se smejemo na silu. Grlimo na silu. Pri\u010damo o ve\u010derama na koje nikada ne\u0107emo oti\u0107i. Neka odvratna me\u0161avina opekotina i promrzlina, kao po kazni.<\/p>\n

\u0106utao sam. Bio sam jo\u0161 uvek pomalo bunovan i nisam znao za\u0161to mi to govori.<\/p>\n

– A onda su jednog dana sva\u0111e prestale i nastalo je \u0107utanje. Kao kad stane puls u holivudskim filmovima. Zuji ti u u\u0161ima i smeta. Ostalo je samo neko gr\u010devito dr\u017eanje… ne znam ni ja za \u0161ta. Ve\u0107 par meseci se nismo ni dodirnuli.<\/p>\n

Ovo poslednje je izgovorila \u0161apatom.<\/p>\n

– Ne zanima me to.<\/p>\n

Kao da me nije ni \u010dula, ustala je iz kreveta i napravila nervozan krug oko kreveta.<\/p>\n

– Najgore je \u0161to Aleksu ne \u017eeli ni da pogleda. I onda ja ni ne \u017eelim da ga budem s njim… Nikada vi\u0161e! Ne \u017eelim da ga vidim! Ostajem a ne mogu da podnesem \u0161to ostajem pored njega. Samo \u017eelim da se nekako zavr\u0161i. Samo \u017eelim da ne moram da se probudim jo\u0161 jedno jutro pored njega, u kome \u0107emo biti dva stranca razli\u010ditih jezika.<\/p>\n

Pridigao sam se na laktove.<\/p>\n

– \u0160ta ho\u0107e\u0161 da ti ka\u017eem?<\/p>\n

– Ma znam, glupo je ovo da pri\u010dam tebi. A mo\u017eda i nemam kome da ispri\u010dam. Sad, iz ove perspektive, nije mi jasno \u0161to smo se rastali. Ali mi isto tako nije jasno kako sam te trpela, sa tvojim optu\u017ebama. Sme\u0161no mi je. Sme\u0161na sam sama sebi. S tobom je sve bilo tako, na brzinu, a opet na kraju nedore\u010deno. D\u017eon je \u010dovek sa kojim sam odgajila na\u0161e dete. A s kojim je sve izre\u010deno onog dana kada je Aleksa prestao da postoji za njega.<\/p>\n

– Mi nismo za pore\u0111enje! \u2013 odbrusio sam joj. \u2013 Ne \u017eelim da uop\u0161te ulazim u va\u0161e odnose.<\/p>\n

– Ali ti Milu obo\u017eava\u0161!<\/p>\n

Kona\u010dno je prestala nervozno da kora\u010da i sela pored mene, stavljaju\u0107i blago ruku na moje butine preko prekriva\u010da.<\/p>\n

– Ti ne treba to da slu\u0161a\u0161 naravno. Ni da zna\u0161 na kraju krajeva. Ali ja… ja ho\u0107u to da izgovorim. Ho\u0107u da \u010dujem samu sebe dok govorim o tome.<\/p>\n

– Ma sve je to u redu. Izgovori ako ti je lak\u0161e, ali ja nemam veze sa vama i ne me\u0161aj me u to.<\/p>\n

Srna je pognula glavu.<\/p>\n

– Da, ma naravno… Nije trebalo ni\u0161ta da ti ka\u017eem.<\/p>\n

Naravno da mi je bilo drago \u0161to mi je rekla. Ali nisam \u017eeleo da ona to zna.<\/p>\n

– \u0160to se nas ti\u010de, ti zna\u0161 da sam ja oduvek… Da sam tu. \u2013 popustio sam \u2013 I naravno da volim Milu, pa ona je tvoje dete. \u0160ta je bilo – bilo je, ali sada sam tu… Uprkos svemu.<\/p>\n

– Uprkos svemu?<\/p>\n

Glupavo sam klimnuo glavom. Srna je uhvatila svoje obraze i zagledala se u mene.<\/p>\n

– Ho\u0107emo i\u0107i na bazen danas?<\/p>\n

<\/h2>\n

Sve\u0107ica<\/strong><\/h2>\n

Aleksin prvi ro\u0111endan. Sedeli smo kao duhovi, u njenom iznajmljenom stanu. Nije \u017eelela da bude kod svojih i iznajmila je stan blizu mene. Aleksa se smejao i zadovoljno se gegao od mame do tate a mi smo pre\u0107utno odlu\u010dili da makar ovaj dan budemo ok.<\/p>\n

Nije pozvala nikoga osim mene.<\/p>\n

Gledali smo u tortu i tap\u0161ali, pevaju\u0107i preglasno:<\/p>\n

– Danas nam je divan dan…<\/p>\n

Bili smo najbolji roditelji na svetu. Uspeli smo da se ne posva\u0111amo iako se tri meseca pre toga spakovala i oti\u0161la. Izgledalo je kao da smo se brzo navikli da \u017eivimo odvojeno. Jedan deo Aleksiih igra\u010daka je stajao kod nje a dobar deo kod mene. Pelene kod mene i kod nje. Ode\u0107a, fla\u0161ice. Sve po pola.<\/p>\n

I garderoba.<\/p>\n

Na izlazu, poljubila me je u obraz i zahvalila se a onda zatvorila vrata. Za \u0161ta mi se zahvaljivala? \u0160to sam do\u0161ao ili \u0161to ni\u0161ta nisam rekao?<\/p>\n

Stajao sam kao ukopan nekoliko minuta.<\/p>\n

Nije me pozvala da u\u0111em unutra ponovo.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Pitanje na pitanje<\/strong>\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Bilo je ve\u0107 kasno popodne na bazenu. Srna je obasjana suncem sedela nasuprot mene u svom tirkiznom kupa\u0107em, a glatka kosa padala joj je preko klju\u010dne kosti. Zagledana u daljinu, mazila je uspavanu Mili u krilu, i njeni su ne\u017eni dlanovi prelazili po mekim, detinjim kovrd\u017eama. Aleksa je mirno sedeo pokraj njenih nogu i dremao, mljackaju\u0107i. Gledao sam Srni u ramena i mislio koliko je lepa. Zatim sam pogledao u Aleksina mr\u0161ava le\u0111a i neizmerno voleo na\u0161e dve pome\u0161ane krvi, koje su stvarale bi\u0107e koje sedi i di\u0161e, misli i, na kraju krajeva, zeva. Divio sam se prizoru pred sobom, a u isto vreme, stomak mi se gr\u010dio od bola. Zar nije trebalo da se na\u0161a pri\u010da zavr\u0161i ovako? Zar nije trebalo da ostanemo zajedno?<\/p>\n

– Ostani, – otrglo mi se sa usana. Srna se nije ni pomakla, i u prvi mah, pomislio sam da me nije ni \u010dula. Aleksa se prome\u0161koljio i sanjivo mi se nasme\u0161io, ali nije bio siguran \u0161ta sam rekao.<\/p>\n

– Za\u0161to to \u017eeli\u0161? – upitala me, bez okretanja.<\/p>\n

– Zar ti to ne \u017eeli\u0161? – rekao sam bez oklevanja.<\/p>\n

– Uprkos svemu? \u2013 podsmevala se.<\/p>\n

– Uprkos svemu \u2013 ovaj put sam bio odlu\u010dan.<\/p>\n

– I… I \u0161ta onda? – Okrenula je svoje sjajne o\u010di ka meni i dalje maze\u0107i uspavanu Milu. \u2013 Za\u0161to bi sad bilo druga\u010dije? Za\u0161to bi sad bilo… bolje?<\/p>\n

– Za\u0161to ne bi?<\/p>\n

– Da li na svako pitanje ima\u0161 pitanje, nasme\u0161ila se.<\/p>\n

– Samo kad mi fali odgovora.<\/p>\n

– Kasno je… \u2013 okrenula je glavu – Mili je zaspala a ovaj mali zeva do besvesti.<\/p>\n

Ustala je sa Mili u naru\u010dju, polako pomeraju\u0107i Aleksu.<\/p>\n

– Hajmo ku\u0107i deco. \u2013 nasme\u0161ila mi se setno \u2013 Prespava\u0107emo ovde pa sutra idemo nazad za Beograd.<\/p>\n

 <\/p>\n

<\/h2>\n

Ostani sama<\/strong><\/h2>\n

Znam da je tupavo verovati da niko novi ne\u0107e u\u0107i u \u017eivot osoba od kojih ste se rastali. Pa ipak, ja to nisam o\u010dekivao.<\/p>\n

Kao pravi pravcati blesan.<\/p>\n

Srna mi je sama rekla \u0161ta se de\u0161ava jednog popodneva dok sam unosio uspavanog Aleksu njen stan.<\/p>\n

– Je l\u2019 Aleksa bio dobar?<\/p>\n

– On je uvek dobar. Jeo je i spavao. Ne brini.<\/p>\n

Odneo sam dete do sobe i spustio ga na krevet.<\/p>\n

Gledali smo ga jo\u0161 neko vreme. Meki obrazi rumeni od sna i njena preslikana usna, poluotvorena. Plava kosa.<\/p>\n

– Jadrane stani. Moram… \u2013 zaustavila me je kad sam krenuo da odem – Moram ne\u0161to da ti ka\u017eem.<\/p>\n

Ve\u0107 sam stajao na vratima a ona je progovorila odmah, valjda u strahu da ako sad ne ka\u017ee, nikad mi ne\u0107e ni re\u0107i.<\/p>\n

– Vi\u0111am se sa nekim. Govorim ti to ne zbog mene i tebe, nego zbog Alekse. \u017delim da zna\u0161. To je \u010dovek koga \u017eelim da upoznam sa na\u0161im sinom.<\/p>\n

Bio sam zate\u010den. Nisam znao \u0161ta da ka\u017eem. Ti\u0161ina izme\u0111u nas je trajala toliko dugo, da je Srna morala da me dozove:<\/p>\n

– Jadrane?<\/p>\n

– Ne, ovaj, hvala, da…<\/p>\n

– Mislim da je u redu da ti to ka\u017eem. Znam da nije prijatno… Naravno, mo\u017ee\u0161 da ga upozna\u0161 ako \u017eeli\u0161.<\/p>\n

Jo\u0161 uvek sam se potajno nadao da \u0107e se ona izviniti za to \u0161to mi je u\u010dinila. Umesto toga, ona se vi\u0111ala s drugim. I to malo pre nego \u0161to je trebalo da proslavimo Aleksin drugi ro\u0111endan.<\/p>\n

\u0160ta sam joj mogao re\u0107i? Nemoj da se vi\u0111a\u0161 ni sa kim? Ostani sama? Otkud joj prava da bude sre\u0107na s nekim drugim?<\/p>\n

– Odakle ti prava da na\u0161eg sina upoznaje\u0161 sa bilo kojim tvojim kretenom?<\/p>\n

Naravno da je zapo\u010dela rasprava. Toliko smo se posva\u0111ali da je me je izbacila napolje kako ne bismo probudili Aleksu.<\/p>\n

S punim pravom.<\/p>\n

<\/h2>\n

Poslednje ve\u010de<\/strong><\/h2>\n

– Odmah su zaspali, rekla je kad je u\u0161la u sobu. \u2013 A ja sam toliko umorna da jedva \u010dekam da se istu\u0161iram i da legnem. \u2013 tra\u017eila je stvari po sobi a zatim mahinalno skinula majicu i ostala u kupa\u0107em.<\/p>\n

Zbunjeno sam je pogedao. Srna je kupila ode\u0107u sa polica, a onda je shvatila da stojim i da je gledam.<\/p>\n

Prevrnula je o\u010dima:<\/p>\n

– O bo\u017ee, pa ceo dan sam danas bila u kupa\u0107em! Ve\u0107 si me video… \u2013 ipak je pocrvenela od mog pogleda.<\/p>\n

– Idem prva do kupatila. \u2013 promrmljala je. – Brzo \u0107u, pa mo\u017ee\u0161 i ti.<\/p>\n

Kasnije, u postelji, Srna je u\u0161la polako pod prekriva\u010d i legla podalje od mene.<\/p>\n

\u0106utali smo.<\/p>\n

– Deca su legla.<\/p>\n

Ni\u0161ta nisam odgovorio. Srna mi je dodirnula rame.<\/p>\n

– Laku no\u0107.<\/p>\n

Opet nisam odgovorio. Uko\u010den, u mraku, le\u017eao sam i mislio o tome koliko je \u017eelim.<\/p>\n

<\/h2>\n

Novo prezime, stari osmeh<\/strong><\/h2>\n

Rekla mi je da ne \u017eeli da se uda. Da je to njoj sme\u0161no i da ako ba\u0161 insistiram, mo\u017eemo se uzeti. Nikada nisam insistirao. Bilo mi je dovoljno da se probudim pored nje. Bilo mi je dovoljno da je ose\u0107am no\u0107u kako di\u0161e.<\/p>\n

Ipak, kada sam prvi put stigao ispred njihovog stana i pro\u010ditao zajedni\u010dko prezime na njihovim vratima, prevrnuo mi se \u017eeludac.<\/p>\n

D\u017eon je iza\u0161ao da se pozdravi. Ruka mu je bila znojava.<\/p>\n

Nije mi smetao taj \u010dovek koji je grlio oko struka. Njega nisam ni primetio u prvi mah. Ali Srnin osmeh… Njen osmeh koji mesecima nisam video, taj me je osmeh ugrizao za srce i mu\u010dio danima.<\/p>\n

Prezime je bilo samo dodatak.<\/p>\n

<\/h2>\n

Pala\u010dinke<\/strong><\/h2>\n

Probudila se, tiho ustala i oti\u0161la da spakuje decu. \u010cuo sam Aleksu i Milu kako se veselo kiko\u0107u dok je ona spremala doru\u010dak.<\/p>\n

Si\u0161ao sam u kuhinju, a Aleksa se zaleteo u mene \u2013 Tata, tata vidi! \u2013 zagrlio me je i doveo do Srne:<\/p>\n

– Mama pravi pala\u010dinke!<\/p>\n

Srna se nasmejala:<\/p>\n

– Po Aleksinoj naredbi.<\/p>\n

Aleksa se sme\u0161io ali je onda pogledao u Milu koja je zabrinuto gledala novonastalu situaciju. Nije joj bilo pravo.<\/p>\n

– Mili, it\u2019s fine, hey, it\u2019s fine… trust me. \u2013 poku\u0161ao je Aleksa trapavo da ute\u0161i sestru.<\/p>\n

– Are you okay Mili? \u2013 Srna je upitala i okrenula se ka devoj\u010dici. Mila nije odgovarala i ve\u0107 su joj se krupne suze brzo spu\u0161tale niz lice.<\/p>\n

– Oh, come here honey \u2013 Srna je uzela devoj\u010dicu za ruku i pribli\u017eila joj se. Mila je brzo zagrlila mamu i stavila glavu u njeno rame.<\/p>\n

\u2013 Oh Mili, baby… You know how much I love you, don\u2019t you? Nothing has changed Mili, you know that. \u2013 dodala je nakon \u0161to nije dobila nikakav odgovor od nje.<\/p>\n

– But mommy… – Rekla je Mila tu\u017enim glasom dok je grcala na njenom ramenu \u2013 What about daddy, mommy?<\/p>\n

– What about him sweety?<\/p>\n

Mila je plakala u maminom naru\u010dju a njeno se maleno lice nije moglo videti od kovrd\u017eave kose.<\/p>\n

– Daddy is not here and you\u2019re making pancakes!<\/p>\n

– You don\u2019t want pancakes?! – Upitala je Srna sa osmehom.<\/p>\n

– I do, I do, just… I do mummy!<\/p>\n

– Just what?<\/p>\n

Mila se u\u0107utala i podigla glavu da pogleda u Aleksu.<\/p>\n

– I do want pancakes, just… \u2013 devoj\u010dica nije imala vi\u0161e kuda da gleda pa je spustila bradu i gledala u pod dok su joj se suze slivale niz nos. – I miss daddy.<\/p>\n

– Oh honey… \u2013 zagrlila je Srna ponovo – You\u2019re going to see him this evening… You know that, right?<\/p>\n

Mila je klimnula glavom.<\/p>\n

– Now then… Let\u2019s whipe up those tears and eat some pancakes. \u2013 Srna se sme\u0161ila Mili dok je prstima brisala mokre tragove sa njenih obraza.<\/p>\n

– Mada koliko vidim, ako nastavi\u0161 da pla\u010de\u0161 osta\u0107e\u0161 bez pala\u010dinki. Or maybe you\u2019re not hungry anymore?<\/p>\n

– Noooo!<\/p>\n

Mila se sama izvukla iz Srninog naru\u010dja. Oti\u0161la je da uzme pala\u010dinke, ali se pre toga okrenula ka meni.<\/p>\n

– I\u2019m sorry… \u2013 rekla je a onda brzo pogledala u Srnu. Nasme\u0161io sam se i nisam znao \u0161ta da ka\u017eem, ali je Srna ve\u0107 dobro poznavala svoje dete:<\/p>\n

– There\u2019s nothing to be sorry about honey. You miss your dad, that\u2019s all.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Mila<\/strong>\u00a0<\/strong><\/h2>\n

Nismo govorili mnogo tada. Uglavnom mi je predavala Aleksu jo\u0161 uvek pomalo stegnutih zuba, sa trbuhom koji je rastao. A nekoliko meseci kasnije ugledao sam u njenom naru\u010dju devoj\u010dicu koju mi je zaljubljeno pokazala.<\/p>\n

Mila je toliko li\u010dila na nju, sa istim uskim licem, blagim \u010delom i krupnim, sme\u0111im, radoznalim o\u010dima. Jedina razlika izme\u0111u njih bila je Milina svetla lepr\u0161ava, divlja kosa koja je kod Srne bila sme\u0111a i poslu\u0161na.<\/p>\n

U trenutku dok mi je pokazivala, izgledala je kao neko ko je dobio sve.<\/p>\n

Tada mi je bilo najjasnije \u0161ta sam izgubio.<\/p>\n

I jesam, pomislio sam to.<\/p>\n

Mogla je biti na\u0161a.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n

Odlazak<\/strong><\/h2>\n

– Idete? \u2013 upitao sam nesigurno dok je ona vodila decu ka kolima parkiranim u dvori\u0161tu.<\/p>\n

Nasmejala mi se dok joj je kosa te\u0161ko padala na ramena, pa je stavljala iza u\u0161iju. Nikad nisam prestao da budem zaljubljen u taj potez, taj neobi\u010dan potez prebacivanja kose, kada je mazno prstima prebaci drugu stranu i namesti mi obraz da je poljubim.<\/p>\n

Kao sad.<\/p>\n

Poljubio sam je za rastanak a ona me je zaljubljeno pogledala.<\/p>\n

– Moram da uzmem samo jo\u0161 ne\u0161to iz ku\u0107e – dobacila mi je i krenula prema vratima.<\/p>\n

Sme\u0161tao sam Aleksu i Milu na zadnje sedi\u0161te. Deca su se smejala, kada sam \u010duo da me doziva.<\/p>\n

– Jadrane! \u2013 pozvala me je boja\u017eljivo.<\/p>\n

U\u0161ao sam unutra. Srna je stajala je oslonjena na vrata a tople suze su joj i\u0161le niz obraze.<\/p>\n

Pogledao sam je. Ona je drhtala, stezala pesnice i gledala mi u o\u010di. Znao sam da vi\u0161e ne mogu da izdr\u017eim.<\/p>\n

Kada sam je poljubio, njene su usne bile tople i vla\u017ene, i pomalo slane.<\/p>\n

\u017deljne.<\/p>\n

Bile su to najbolje usne koje sam ikada poljubio, ponovo. Bila je to ona donja usna, bio je to miris njenog vrata.<\/p>\n

– Ne, ah \u2013 zacrvenela se \u2013 Molim te \u010dekaj! Molim te, Jadrane…<\/p>\n

Nisam je slu\u0161ao. Sve \u0161to sam hteo je da je dobijem sad, odmah, iste sekunde.<\/p>\n

– Ne razume\u0161, skidala je neve\u0161to moje ruke sa sebe.<\/p>\n

– \u0160ta je bilo? – upitao sam nestrpljivo \u2013 Je l\u2019 te D\u017eon zvao? Rekao sam ti ve\u0107 da ostane\u0161, uprkos…<\/p>\n

– …svemu? \u2013 potsme\u0161ljivo me je prekinula. Gutao sam je i dalje kada je kona\u010dno izgovorila: \u2013 Jadrane, upravo sam shvatila da sam trudna.<\/p>\n

U rukama je gr\u010devito dr\u017eala beli \u0161tapi\u0107.<\/p>\n

– Mama, ho\u0107emo li krenuti vi\u0161e? \u2013 stvorio se u tom trenutku Aleksa iza nas \u2013 Ili ho\u0107e\u0161 da pitam tatu da ostanemo?<\/p>\n