U sred ve\u010dernje dokolice, on se iznenada pojavio na vratima, prodro u bezli\u010dnu masu ljudi, i stao kao da samo on postoji, ve\u0107 odavno pomiren sa svojom lepotom. S druge strane prostorije, ona je zastala u pola re\u010denice, gromom iz vedra neba pogo\u0111ena njegovom nestvarnom pojavom, dok se Selma odmah dala u napad, zabacuju\u0107i glavu u poku\u0161aju da ga omami kestenom svoje kose. Gledala ga je jo\u0161 neko vreme, potvr\u0111uju\u0107i sebi da da, zaista jeste ba\u0161 toliko lep, i u inat svemu i svima, pri\u0161la mu, tra\u017eila telefon i oti\u0161la ku\u0107i.<\/p>\n
Nije imala vremena ni da razmisli, ve\u0107 ga je odmah sutradan pozvala i dogovorili su se da se na\u0111u, jo\u0161 te iste ve\u010deri, sami, u gradu. U\u017eurbano je krenula da se sre\u0111uje, ali prolaze\u0107i pored ogledala, stala je i duboko se zagledala u svoj lik, izgovaraju\u0107i poluglasno: ,,Bo\u017ee, bo\u017ee…\u2019\u2019 Hana nije stvarno ni \u017eelela da razmi\u0161lja o tome \u0161ta je uradila, ni o tome \u0161ta \u0107e se desiti ve\u010deras, a dok je njena ruka u odrazu pratila liniju njenih obrva prizivaju\u0107i boga, setila se da njoj ba\u0161 i nije bio potreban taj bog. Nije ona htela da se tu me\u0161a taj matori, debeli prdonja koji se stalno ne\u0107kao da l\u2019 da joj ispuni poneku \u017eelju, koji bi joj jo\u0161 i nabijao gri\u017eu savesti kako ga je tako nekako otela Selmi tik ispred nosa, teraju\u0107i je da razmi\u0161lja kako normalne devojke ne napadaju (toliko) zgodne mladi\u0107e, ugovaraju\u0107i s njima no\u0107ne sastanke niti zami\u0161ljaju sve te tako ,,sramotne\u2019\u2019 detalje koje su njoj jurile izme\u0111u obrva.<\/p>\n
Jok, zaista, njoj je pre trebao gos\u2019n \u0111avo, i to jedan popravljeni, moderan i nov ugla\u010dani kico\u0161, koji vi\u0161e nije ni hramao niti bio ri\u0111, a kamoli nosio onu sme\u0161nu jare\u0107u bradicu. Ne, mislila je, \u0111avo sada sigurno ve\u0107 prati trendove i \u0161eta se u crnom Hugo Boss odelu, zalizan, doteran i miri\u0161ljav, vrte\u0107i veliki, lakovani \u0161tap u ruci sa dijamantom na vrhu, i \u010duje se cing<\/em> kada mu zumirate ugao osmeha ili prsten na ruci. Taj \u0111avo \u0161ta vi\u0161e, nije jurcao bezrazlo\u017eno zarad nekakve trgovine s du\u0161ama, ne, on je sad ve\u0107 bio toliko uticajan da ih je naprotiv delio \u0161akom i kapom, razbacuju\u0107i se njima unaokolo kao \u010dipovima u Vegasu. Ne, ne, ne i ne, znala je Hana, nije trenutno \u017eelela u raj gde se prenema\u017eu podgojeni an\u0111eli\u010di\u0107i lenjo se prebacuju\u0107i sa jednog oblaka na drugi, kojima su iznad glava lebdeli izlizani oreoli, i koji su svirali na harfama, pozivaju\u0107i na mir, mir! Sve samo ne mir, molila je, bojala se vi\u0161e tog stalnog mira i radije birala sve drugo, \u017eele\u0107i da je ne\u0161to grize za svaki nerv u telu, da je podilaze \u017emarci, da je drmaju i golicaju, dr\u017ee zato\u010denu u svakom nemiru, samo ne mir, opet. Bila je spremna da krene.<\/p>\n Sunce je ve\u0107 odavno za\u0161lo i on je opet tako naglo prodro u ve\u010de sa svojim pravilnim licem, pravilnim nosem, pravilnom bradom, o\u010dima bademima, punim usnama, zaobljenim obrazima, visokim \u010delom i ko\u017eom boje kajsije, da je Hana stala zadivljena ispred njega, nanovo. U\u017easnuto je shvatila da za ono za \u0161ta je njoj trebalo gotovo vi\u0161e od \u010detiri sata, njemu je jedva trebalo pola. Da, dok se ona tako svesrdno spremala i kupala, mazala, \u0161minkala, parfemisala, nanose\u0107i kupke, \u0161ampon, kreme, puder, korektor, senku, lajner, maskaru i sjaj, dok se ona beskona\u010dno dugo obla\u010dila, presvla\u010dila, menjala mi\u0161ljenje, fenirala, mirisala, obuvala i izuvala, on je do\u0161ao u farmerkama i beloj majci, obrijan. Gledala ga je pomalo kivna zbog toga, ali ne trep\u0107u\u0107i, stajala i dalje zanemela pred njim, kada je on sve pokvario.<\/p>\n -\u0160\u2019a ima ma\u010dkice? Jer me dugo \u010deka\u0161?<\/p>\n Progovorio je, i Hana je shvatila istog trena da je on isto toliko beskoristan koliko je i lep. Bila je razo\u010darana. On se pogledao u svaki izlog pored koga su pro\u0161li, namignuo svakoj namigu\u0161i i popravio pramen kose svaki put kad bi pomislio da se neki milimetar dlake izmigoljio.<\/p>\n Pred njom je stajala u stvari, pomislila je, jedna odli\u010dna kopija Ticijana, dakle ne original, ve\u0107 jedna fenomenalna reprodukcija u svom najboljem obliku, ali ipak samo kopija. Hana je ose\u0107ala kako nije tu sliku-kopiju kupila ni osvojila, ve\u0107 dobila u nasledstvo od pokojne babe cicije koja je lovu dala u zadu\u017ebinu a njoj ostavila sliku na \u010duvanje, umesto obrnuto. I sad je ona stajala u gradu sama, ispred i sa tim falsifikatom vrednosti, ne znaju\u0107i \u0161ta da ta\u010dno radi sa njim. O da, svakako, on je bio prelep i neverovatan sa \u010dak i previsokom cenom, ali Hana je tog Ticijana u svom srednjestale\u0161kom stanu (koji je naginjao ka sirotinjskom), to prekrasno delo, sada trebalo negde da oka\u010di, negde izme\u0111u goblena, starih fotografija i trenutno, neoprostivo amaterskih drugih slika. Naravno, krivila je ona sebe \u0161to je pokojnoj babi oduvek govorila da je slika predivna, i sad se psovala dok se vrtela po stanu u glavi i ulicama u stvarnosti, nerviraju\u0107i se jer je slika bila previ\u0161e savr\u0161ena, previ\u0161e zanosna i previ\u0161e se nije uklapala. I tako je kru\u017eila sa Ticijanom, delom oka koje tako majstorski precrtava, nemaju\u0107i gde da ga stavi, osim na tavan, misle\u0107i se, da sa\u010deka neko ,,bolje vreme\u2019\u2019 dok je njena budu\u0107a deca (ve\u0107 je videla) ne iskopaju i ne uni\u0161te zabave radi jer zaboga apsolutno nemaju predstavu \u0161ta je to. Nakon te, Hani nesnosne \u0161etnje po gradu, seli su u njegova nova kola i krenuli dalje.<\/p>\n Vozio je sa nabucanim rukama, pogledvaju\u0107i je svaki \u010das ispod oka, bacaju\u0107i komentare kako je on siguran da se ona lepo ljubi jer ima takve usne i re\u010denice poput \u201dvidi ti se u o\u010dima kako si perverzna\u201d od \u010dega se Hani \u017eeludac prevrtao. Gledala je izbliza, dakle, u svoju novoste\u010denu sliku i razmi\u0161ljala dalje: ,,Okay, predomislila sam se gos\u2019n \u0111avo, mo\u017ee\u0161 skinuti to skupo Boss odelo i biti i ri\u0111 i nastaviti da hramlje\u0161, samo ne ovo, ovo stvarno nije fer! Vratite mi nazad tog bednog \u0107opavca\u201d zahtevala je (jer raj i dalje nije dolazio u obzir), ,,ali okanite me ovog beskorisnog lepotana, manite me njega, ovog savr\u0161enog kvazi Ticijana, koga nisam imala gde da oka\u010dim, niti sa kojim sam imala \u0161ta da radim, osim mo\u017eda da ga prodam, ako ga bilo ko \u017eeli…\u201d A onda se za to i odlu\u010dila. On je pitao sa zaraznim osmehom: ,,\u2019De \u0107emo sad ma\u010dkice?\u2019\u2019<\/p>\n Ne slu\u0161aju\u0107i ga i videv\u0161i ponovo taj neverovatan osmeh, Hana ipak nije \u017eelela tako lako da se preda. Bukvalno mu je ugurala jezik u usta, a on se iznenadio za sekund, ali odmah zatim rukama krenuo ka grudima. ,,Ne vredi!\u2019\u2019, povikala je razo\u010darano i vratila se na svoje sedi\u0161te, ,,Vozi!\u2019\u2019 ,,Pa, kuda?\u2019\u2019 pitao je o\u010digledno zbunjen njenim postupkom i komentarom.<\/p>\n ,,Prokleta baba!\u2019\u2019 promrmljala je, ali joj se kraj usne sme\u0161io.<\/p>\n ,,A bre??\u2019\u2019<\/p>\n ,,Ka\u017eem, idemo kod moje… hm, drugarice. Sama je ku\u0107i. Zove se Selma.\u2019\u2019<\/p>\n Ipak je to samo falsifikat.<\/p>\n