(ili napisali ste knjigu – šta sad?)

Tajna piramida. Bermudski trougao. Čudovište iz Loh Nesa. Stounhendž. Grad Atlantida. Objavljivanje knjige u Srbiji. Sve su ovo dobro čuvane tajne na koje niko nema pravi odgovor.

Čak ni sveznajući Gugl.

Moram na samom početku da priznam nešto. Nemam ni ja tačan odgovor. I da, vrlo je verovatno da bi podnaslov ovog teksta trebalo da bude naslov. Jer iskreno, nisam sigurna da li će ovaj post zaista pokriti pitanje koje je postavljeno – kako dođavola objaviti knjigu u Srbiji?!

Pre svega krenimo od najočiglednijeg. Ovde polazim od pretpostavke da ste napisali knjigu (kakvu god) i da biste voleli da je objavite u  papirnom izdanju. Izdati knjigu (ne samo u Srbiji) je proces koji zavisi od dosta faktora i može potrajati (pre)više meseci i iz tog razloga lako vam se može učiniti da je nemoguće izdati knjigu. Međutim, ako su vas drugi (neuspešniji a ne pametniji) u to uverili ili ako sami polazite od ove premise, najverovatnije je da nikada nećete ni objaviti knjigu. Zato za početak predlažem – osmeh 🙂 Pozitivno razmišljanje ako ništa, može doprineti da se osećate bolje.

Ukoliko ste zaista nestrpljivi ili želite da uradite nešto korisno dok čekate na izdavača, sigurno znam da možete objaviti elektronsku knigu bez ičijeg odobrenja, pa zato pogledajte moje druge postove koji govore o tome kako objaviti elektronsku knjigu ili kako izdati knjigu za Amazon ili pak, kako objaviti knjigu bez izdavača.

Ukoliko ste se ipak odlučili da knjigu objavite preko izdavača, evo nekih osnovnih koraka kako proces objavljivanja knjige otprilike treba da izgleda:

0) Izgrađivanje imena

Tako je, tačka nula. Baza. Osnova. Ono što treba da uradite pre nego što uopšte razmislite da izdate knjigu jeste da sebe uobličite u pisca. Svaka osoba koju (u)poznajete mora da zna da se bavite pisanjem. Svaka vaša društvena mreža treba da govori da ste pisac. Počnite da gradite svoj brend. Počnite da se ponašate, oblačite, mislite i dišete kao pisac (šta god to za vas značilo). Napravite se u ono što pisac za vas predstavlja i budite to. Ukoliko ste neko kome je pisanje usputni hobi, i to je u redu – bilo da je vaše osnovno zanimanje predsednik ili lift boj, potrudite se da napomenete da vas interesuje i pisanje.

1) Procena teksta

Ok, završili ste sa pisanjem knjige. Međutim, pre nego što uopšte počnete da razmišljate o objavljivanju, ne bi bilo loše da dobijete objektivno mišljenje o vašoj knjizi. Ko je sve pročitao vaš tekst? Da li su to vaši prijatelji i porodica koji misle da je to remek delo koje će promeniti istoriju sveta? Ili još luđe – niko? Ručna. Polako. Udah, izdah. Moj vam je savet da još neko pročita vaš tekst. Ukoliko je vaša knjiga tek završena, možete se obratiti beta čitaocima i kritičkim partnerima. Beta čitaoci (beta readers) su nepoznate osobe koje čitaju vaš tekst pre nego što je objavljen i ovo su zapravo najobičniji čitaoci koji vam ne govore šta da ispravite već samo daju svoje mišljenje o pročitanom. Tako je, vi praktično tražite od nepoznatih ljudi da vas kritikuju i traže greške u vašem radu.

S druge strane tu su i kritički partneri (critique partners; i ne, nemam bolji prevod ovog izraza). Kritički partneri su kolege-pisci sa kojima možete da razmenjujete poglavlja kako biste dobili malo profesionalniji uvid u vaš tekst. Takođe, iako će vašu knjigu sigurno lektorisati pred štampanje, ne bi bilo loše da sami uložite u lektorisanje teksta pre nego što ga uopšte pošaljete izdavaču: na ovaj način delovaćete profesionalnije i vaš tekst će ostaviti bolji utisak.

2) Pisanje sinopsisa

Kada ste dobili objektivniji sliku o svom radu, ne bi bilo loše da svoj tekst prepričate (u što kraćim crtama) i uobličite ponudu koju ćete slati izdavačima. Šta ovo znači? Napravite sinopsis u kome ćete objasniti o čemu se u vašem delu radi i napišite uljudni (šablonski) mail koji ćete slati izdavačima. Dakle, ne, niko neće otvoriti baš vaš mail i pročitati baš vašu knjigu (od koliko god strana) ako vi to ne prezentujete na dobar način. Ljudi su u većini slučajeva vizuelna bića pa možete čak i da napravite cover kako biste bili na oko ugodniji kad neko otvori vaš mail. 

3) Slanje rukopisa izdavačkim kućama

A ne – ne možete da počnete da čitate tekst odavde! Ipak, iako se verovatno niko nije vratio na početak, potpuno vas razumem jer je korak broj 3 krucijalan stoga što ga niko zapravo ne objašnjava. Na doslovno svakom sajtu bilo koje izdavačke kuće ne postoji nijedan pasus koji novopečenim autorima objašnjava kako pisci svoje čedo mogu ponuditi izdavačima. Osim što je nepristojno, ovo je takođe i velika greška domaćih izdavačkih kuća. Da, znam da vam dnevno piše po 8 ludaka i 14 nesrećnika ali da li ste razmislili da ovo zaista može biti i fenomenalna reklama za vaš biznis? Pisci su, osim što su (u 110%) zagrlizli čitaoci, itekako zahvalni nekome ko bi im dao bilo kakvu informaciju o ovome a to bi: em podiglo vašu reputaciju kao izdavača, em zadalo manje glavobolje i posla onima koji odgovaraju na mailove ili telefonske pozive nesrećnika u spisateljskom pokušaju. Ukoliko bilo koja izdavačka kuća odluči da ikada postavi FAQ za novopečene pisce, lično ću da im odnesem ogromnu porciju sladoleda (a možda im i dam koji zalogaj).

Da se vratim na stvar, vi pre svega treba da odlučite ko su izdavačke kuće za koje biste voleli da izdate knjigu, napravite spisak i udarite u kuknjavu i po telefonu. Kada kažem kuknjavu, ne mislim da se žalite kako je teško objaviti knjigu, jer izdati knjigu i nije neki izazov ako ste svesni da ste ipak novopečeni pisac koji ne može da izda knjigu i da se obogati preko noći i da to nikada niko nije uspeo da uradi (ne samo u Srbiji). Pre svega, treba da kažete svima koje poznajete da želite da objavite knjigu i da ih pitate kako bi mogli da vam pomognu, što uključuje i (česte) objave na društvenim mrežama. Objasnite šta radite ili okačite početak svog romana i dajte ljudima do znanja da želite da budete objavljen autor. Druga bitna stvar – raspitajte se detaljno o izdavačkoj kući za koju izdajete jer ako šaljete rukopis svima, pokazujete neprofesionalnost i idete po principu APP (ako prođe, prođe), to zaista nema nikakvog smisla. To vam je isto kao da se prijavljujete za posao u nekoj firmi o kojoj ne znate apsolutno ništa.

Da se ne lažemo, da biste objavili knjigu, treba vam ili talenat ili veza (a najbolje je da imate oba). Međutim, nemojte da krivite Srbiju, krizu, okolnosti, sistem, kišu itd. Nije u svetu ništa drugačije i naravno da će neka izdavačka kuća oberučke prihvatiti da objavi nepoznatog autora ukoliko ga je preporučio Mik Džeger lično.

Još jedna stvar koja može uticati na objavljivanje vaše knjige jeste njen žanr. Knjige pesama i esejističkog ili enciklopedijskog karaktera, prećutno važe za one koje će teško proći. Ipak, mišljenja sam da ne treba “pametno birati” žanr koji ćete da pišete. Ono što je trenutno popularno i što se prodaje, vrlo moguće nije žanr koji pišete s ljubavlju i samim tim sebi činite magareću uslugu. Pišite ono u čemu uživate jer samo tako ćete napisati kvalitetnu knjigu. Pored toga, ukoliko zaista mislite da nemate šanse da se obogatite pišući pesme, pogledajte moj tekst o tome da li je moguće (za)raditi kao pesnik.

kako objaviti knjigu

Kako izdavačke kuće reaguju na primljene sinopsise ili rukopise? Uzela sam za primer neke poznatije izdavače a naravno, svaka od njih se vodi nekom svojom politikom.

Ukoliko kontaktirate izdavačke kuće kao što su Clio i Vulkan, reći će vam da ne objavljuju domaće autore. Međutim, ako prelistate (ili poznajete) njihova izdanja, shvatićete da ima poneki autor na –ić i da to nije baš tako. Dakle da, obe ove kuće će (takoreći) napraviti izuzetak i objaviti domaćeg autora, ali samo ako on dolazi do njih preko preporuke ili ukoliko se objavljuje u određenoj ediciji. Npr. Clio ne izdaje domaće romane ali pravi izuzetak kod istorijskih i socioloških izdanja koje studenti koriste kao udžbenike.

S druge strane, postoje izdavačke kuće kao što su npr. Službeni glasnik i Arhipelag, koji će razmotriti vašu knjigu, ali u određenom periodu. Oni na kraju ili početku godine prikupljaju rukopise i onda odlučuju koje bi knjige mogli da objave. Ovo takođe radi i Matica Srpska koja međutim ima STALAN konkurs za sve one koji žele da objave svoju prvu knjigu knjigu pod nazivom Prva edicija. Opet, sastavljanje dobrog sinospisa i izgrađivanje vašeg profila je od ogromne važnosti. Pored ovoga, Dereta jedanput godišnje ima konkurs za neobjavljen roman gde možete poslati vaš rukopis koji će biti predstavljen na narednom sajmu knjiga.

I naravno, the moment you have all been waiting for – Laguna. Laguna, ako ništa, zaista jedina ima “aktivnu” ponudu za sve pisce koji ponude svoj rukopis ovoj izdavačkoj kući. Kako objašnjavaju, najrađe primaju „pismene“, završene romane koji nisu ni predugački ni prekratki (od 250 do 600 hiljada karaktera). Naravno, mora postojati začkoljica, pa Laguna uz predati tekst traži i recenziju istog, koja mora biti potpisana nekim književno prepoznatljivim imenom koje iza njega stoji. Paradoksalno, dobiti recenziju kao zelen i novopečeni autor od priznatog književnog kritičara ili pisca jednako je čudu – i to sve za jedan rukopis koji još uvek nije ni objavljen!

U svakom slučaju, na odgovor da li će neko izdati vašu knjigu, moguće je da ćete čekati i do 6 meseci ali postoji i realna mogućnost da se sve ovo završi za relativno kratko vreme. Ovu odluku donosi urednik koji razmatra da li se vaša knjiga uklapa u izdavački plan same kuće a dosta toga zavisi i od toga koliko je: a) „sređena“ vaša knjiga, b) kvalitetan vaš tekst ili c) debela vaša veza (faktori su međusobno isključivi).

4) Ugovor

Ukoliko je urednik aminovao vaš tekst, ostaje da se dogovorite oko uslova. Potpisivanjem ugovora vi pristajete na određeni honorar za određeni broj izdanja i na procenat od prodaje ukoliko se taj broj premaši. U najboljem slučaju, procenat od prodaje će biti 9% od jedne knjige (nasuprot e-knjige gde je taj procenat 70%) ako dakle premašite kvotu honorara za ugovorenu prodaju. I ne brinite, sve je transparentno i vi u svakom trenutku imate izveštaj o prodaji vaše knjige. Ipak, dok sam istraživala za ovaj post, na nekim forumima sam pročitala da se lako može desiti da izdavač zatraži da izmenite radnju knjige ili da vaš honorar isplati u knjigama u vrednosti “zarađenog” iznosa. Dakle, savet je da sednete i temeljno se dogovorite oko najsitnijeg detalja pre nego što nešto potpišete. Što se tiče samofinansiranja knjige gde vi sami isplaćujete troškove štampanja i prelamanja knjige, ovo niti je garancija objavljivanja vaše knjige niti se vaša zarada na ovaj način preterano povećava, te se i o ovome treba dodatno raspitati.

5) Lektura, intervencije, prelom itd.

Kada potpišete ugovor, sledi izdavačka lektura, nakon čega se rukopis šalje vama nazad da prihvatite ili odbijete unesene intervencije. Zatim sledi prelom knjige gde tehnički urednik prelama vaš tekst, dizajner osmišljava omot i piše se vaša biografija. Posle ovoga radi se korektura na prelomu gde prelamač ručno unosi poslednje intervencije. Da, ima tu još nekih detalja, ali preskačem ovaj dosadni deo za sad jer prevazilazi okvire ovog posta.

Na kraju, nadam se da vam je ovaj tekst malo razjasnio neobjašnjivu misteriju kako objaviti knjigu u Srbiji. Nakon svega, jedino što mogu da vam preporučim pre nego što se upustite u ovo jeste (ponovo) osmeh 🙂 Zato što koliko god sve ovo izgledalo možda komplikovano u početku, na ceo postupak najbolje je da gledate kao na uzbudljivu avanturu. Ponavljam, nemojte da krivite druge za svoj neuspeh i pišite vašu knjigu sa ljubavlju. Jer ako je srce negde transparentno, to je na papiru. Čak i viruelnom 😉

Nadam se da vam se svideo današnji post a naravno, uvek možete istražiti alternativne metode objavljivanja kao što su objavljivanje elektronske knjige ili objavljivanje knjige bez izdavača. Ukoliko ste već izdali knjigu, bilo bi lepo da podelite u komentarima vaša iskustva u vezi sa objavljivanjem knjiga (veoma me zanima). Takođe, možete da lajkujete ili podelite ovaj tekst – možda usrećite nekog pisca koji čeka svoju priliku.

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

18 Comments

  1. hvala na korisnim savetima. Ja upravo treba da objavim knjigu o srpskoj paranoičnosti. Urednik i vlasnik „Prometeja“ je prihvatio rukopise i rekao da je veoma zanimljiva i vredna objavljivanja. Profesor koji je objavljivao kod njih i koji posreduje između mene i izdavačke kuće mi je rekao da uradim lekturu i prelom u štampariji koja se time bavi. Da li to znači da neće biti uređivačke lekture, jer je prelom knjige završna faza?

    • Poštovani Žikice, nisam sigurna koje je pitanje. Da li je pitanje da ako Vi uradite lekturu i prelom, da li će kasnije biti korektura na prelomu gde prelamač ručno unosi poslednje intervencije? U svakom slučaju, kako nisam radila u izdavačkoj kući već sam prikupljala informacije sa raznih strana, tako da će najbolje biti da proverite sa Vašom izdavačkom kućom kako biste dobili najprecizniji odgovor. Srdačan pozdrav

  2. Do bola komplikovano … imam roman, dvije odlicne recenzije, imam cak i izdavacku kucu koja hoce moj roman ali nema love da me finansira. Uglavnom, saljem mailove, sinopsis, odlomke, roman sredjen, lektorisan (moja struka, pa eto, ako kome zatreba) … ali, draga Ana i ostali moji spisateljski sapatnici i sapatnice, men’ se cini da je elektronska knjiga jedini put …

    • Ana Gord Reply

      Nadam se da će uskoro izaći i tvoja knjiga draga Ida u kom god obliku, a dotle – zajedno smo jači 🙂

  3. Hvala puno na korisnim savetima i zaista odlicno organizovanom pojasnjenju. Bila sam u velikoj nedoumici kako citav proces izgleda, vasi saveti su zlata vredni.

  4. Odlicno ste ovo opisali. Ja sam pak imala srece. Trazeci recenziju za Lagunu, pronasla sam malu izdavacku kucu. Par dana je razmisljala a kada je pristala, knjiga je izasla u roku od 3 meseca. Ali je u pitanju sasvim mala IK i sada, kada zelim da izdam drugu, nema finansijskih mogucnosti. Opet sam na pocetku i ne znam sta mi je ciniti. Medjutim, ima i onih IK koje, ako prodje rukopis, traze da platite sve i onda vam objave. Bzv

  5. Ja sam godinu dana pokušavala i odustala, Laguna je u to vreme imala neki konkurs koji nije zahtevao silne recenzije i preporuke, ali nisu bili zainteresovani. Kod ostalih, ni kontakta ni objašnjenja. Prosto da se čovek zapita kako neko postaje poznat da bi mogao nešto da objavi.
    Jedino su u Alnariju bili ljubazni 😀

    • Ana Gord Reply

      Eto vidiš 🙂 Dobro, evo kod mene ima neka alternativa pa ljudi mogu da vide kako da objave i bez izdavača i elektronski 😉 nadam se da će ti pomoći i srećno sa fantastikom 🙂 Meni je baš zanimljivo to što si pisala 😉 PozZ

  6. Dok se ono što sam napisala krčka i prepravlja, ja sam pisala izdavačkim kućama, sa pitanjem da li postoje bilo kakva ograničenja za objavljivanje rukopisa, u smislu broja karaktera, recenzija, afirmisanosti autora… Nisam nudila svoje delo, bukvalno sam samo postavila kratko pitanje, čisto da ispitam tržište.
    Izdavačke kuće „Kreativni centar“, „Bookland“ i „Evrobook“ prihvataju rukopise bez ograničenja, a jedini uslov je da se knjiga dopadne uredničkom timu. Pri tome iz kuće „Bookland“ kažu da već sada imaju popunjen plan za proleće, ali da bi knjiga mogla da uđe u plan za zimsku produkciju, ako se dopadne urednicima. Iz „Eurobook“-a kažu da stiže dosta rukopisa i mole za strpljenje.
    Pošto me interesuje objavljivanje knjige za mlade, a generalno i pisanje za decu, pitala sam jos i izdavačku kuću „Odiseja“, iz koje su mi odgovorili da nemaju mogućnost da prihvate novi rukopis, i uputili me na nekog većeg izdavaca. Izdavačka kuća „Pčelica“ prima rukopise, ali su oni ipak orijentisani na mlađi uzrast.
    Iz izdavačke kuce „Dereta“ nisam dobila nikakav odgovor, a u međuvremenu shvatila da se ipak ne bih ni uklopila u njihov izdavački plan. Takođe sam pisala i „Arhipelagu“ ranije još zbog neke zbirke priča koju sam napisala, i oni su mi rekli da primaju rukopise do marta. Ali sam i od razmišljanja o njima odustala, iz istog razloga kao i od „Derete“. (—>prim.aut. vidite kako Natalija odlično razmišlja o činjenici da se ne bi određenoj kući uklopila u plan; dakle dobro razmislite kome šaljete rukpis)
    Veći izdavaci, kojima sam pisala čisto reda radi, pošto su jedini i imali objavljeno uputstvo za slanje rukopisa, Laguna i Vulkan, odgovorili su veoma brzo, sa kulturnim odgovorom da nisu u mogućnosti da prime novi rukopis u narednih godinu dana.
    Još jednu stvar da dodam – većina izdavača brže odgovori preko FB stranice; dešavalo se da pošaljem na zvaničnu adresu, ne dobijem ogovor, a onda pišem preko Fejsa i dobijem odgovor odmah.

  7. Prvo ti uglavnom ni ne odgovore ili je potrebno da prodje sto godina… onda ti kazu da su planove ispunili za hiljadu godina unapred… da imaju svoje ljude ili ediciju koja pokriva siri opseg vase price i sl. Retko ko u opste procita sta ste poslali. Kad je u pitanju Laguna, oni posle svih koraka (slanje celog teksta, lektorisanog i sa recenzijama) kazu da cekas oko godinu dana odgovor. Tako ja „objavljujem“ svoj prvenac vec nekoliko godina. Mada…ja imam problem u tome sto bi knjiga trebala da bude ilustrovana i dobro dizajnirana sto podize cenu. Moj savet je slati na vise adresa i u isto vreme pregovarati, jer ako cekate odgovore i mislite da ce nesto biti…curi vreme.

  8. To jeste to, u najosnovnijim crtama.
    Većina izdavača odgovori identično: ispunili smo plan za narednu godinu.
    Nezavisno od doba godine kada im se obratite, plan je uvek ispunjen, nikako da pogodite doba kada prikupljaju rukopise. I, da, taj odgovor sledi, ne na poslat sinopsis, tekst, ne, već na molbu da vam kažu na koji način možete da im dostavite svoj tekst. Što ponovo vraća na suštinu ovog problema: prva knjiga i nepoznat autor. Većina izdavača jasno stavi do znanja da ste za njih nebitni.
    Koristan tekst.