(ili napisali ste knjigu – šta sad?)

Tajna piramida. Bermudski trougao. Čudovište iz Loh Nesa. Stounhendž. Grad Atlantida. Objavljivanje knjige u Srbiji. Sve su ovo dobro čuvane tajne na koje niko nema pravi odgovor.

Čak ni sveznajući Gugl.

Moram na samom početku da priznam nešto. Nemam ni ja tačan odgovor. I da, vrlo je verovatno da bi podnaslov ovog teksta trebalo da bude naslov. Jer iskreno, nisam sigurna da li će ovaj post zaista pokriti pitanje koje je postavljeno – kako dođavola objaviti knjigu u Srbiji?!

Pre svega krenimo od najočiglednijeg. Ovde polazim od pretpostavke da ste napisali knjigu (kakvu god) i da biste voleli da je objavite u  papirnom izdanju. Izdati knjigu (ne samo u Srbiji) je proces koji zavisi od dosta faktora i može potrajati (pre)više meseci i iz tog razloga lako vam se može učiniti da je nemoguće izdati knjigu. Međutim, ako su vas drugi (neuspešniji a ne pametniji) u to uverili ili ako sami polazite od ove premise, najverovatnije je da nikada nećete ni objaviti knjigu. Zato za početak predlažem – osmeh 🙂 Pozitivno razmišljanje ako ništa, može doprineti da se osećate bolje.

Ukoliko ste zaista nestrpljivi ili želite da uradite nešto korisno dok čekate na izdavača, sigurno znam da možete objaviti elektronsku knigu bez ičijeg odobrenja, pa zato pogledajte moje druge postove koji govore o tome kako objaviti elektronsku knjigu ili kako izdati knjigu za Amazon ili pak, kako objaviti knjigu bez izdavača.

Ukoliko ste se ipak odlučili da knjigu objavite preko izdavača, evo nekih osnovnih koraka kako proces objavljivanja knjige otprilike treba da izgleda:

0) Izgrađivanje imena

Tako je, tačka nula. Baza. Osnova. Ono što treba da uradite pre nego što uopšte razmislite da izdate knjigu jeste da sebe uobličite u pisca. Svaka osoba koju (u)poznajete mora da zna da se bavite pisanjem. Svaka vaša društvena mreža treba da govori da ste pisac. Počnite da gradite svoj brend. Počnite da se ponašate, oblačite, mislite i dišete kao pisac (šta god to za vas značilo). Napravite se u ono što pisac za vas predstavlja i budite to. Ukoliko ste neko kome je pisanje usputni hobi, i to je u redu – bilo da je vaše osnovno zanimanje predsednik ili lift boj, potrudite se da napomenete da vas interesuje i pisanje.

1) Procena teksta

Ok, završili ste sa pisanjem knjige. Međutim, pre nego što uopšte počnete da razmišljate o objavljivanju, ne bi bilo loše da dobijete objektivno mišljenje o vašoj knjizi. Ko je sve pročitao vaš tekst? Da li su to vaši prijatelji i porodica koji misle da je to remek delo koje će promeniti istoriju sveta? Ili još luđe – niko? Ručna. Polako. Udah, izdah. Moj vam je savet da još neko pročita vaš tekst. Ukoliko je vaša knjiga tek završena, možete se obratiti beta čitaocima i kritičkim partnerima. Beta čitaoci (beta readers) su nepoznate osobe koje čitaju vaš tekst pre nego što je objavljen i ovo su zapravo najobičniji čitaoci koji vam ne govore šta da ispravite već samo daju svoje mišljenje o pročitanom. Tako je, vi praktično tražite od nepoznatih ljudi da vas kritikuju i traže greške u vašem radu.

S druge strane tu su i kritički partneri (critique partners; i ne, nemam bolji prevod ovog izraza). Kritički partneri su kolege-pisci sa kojima možete da razmenjujete poglavlja kako biste dobili malo profesionalniji uvid u vaš tekst. Takođe, iako će vašu knjigu sigurno lektorisati pred štampanje, ne bi bilo loše da sami uložite u lektorisanje teksta pre nego što ga uopšte pošaljete izdavaču: na ovaj način delovaćete profesionalnije i vaš tekst će ostaviti bolji utisak.

2) Pisanje sinopsisa

Kada ste dobili objektivniji sliku o svom radu, ne bi bilo loše da svoj tekst prepričate (u što kraćim crtama) i uobličite ponudu koju ćete slati izdavačima. Šta ovo znači? Napravite sinopsis u kome ćete objasniti o čemu se u vašem delu radi i napišite uljudni (šablonski) mail koji ćete slati izdavačima. Dakle, ne, niko neće otvoriti baš vaš mail i pročitati baš vašu knjigu (od koliko god strana) ako vi to ne prezentujete na dobar način. Ljudi su u većini slučajeva vizuelna bića pa možete čak i da napravite cover kako biste bili na oko ugodniji kad neko otvori vaš mail. 

3) Slanje rukopisa izdavačkim kućama

A ne – ne možete da počnete da čitate tekst odavde! Ipak, iako se verovatno niko nije vratio na početak, potpuno vas razumem jer je korak broj 3 krucijalan stoga što ga niko zapravo ne objašnjava. Na doslovno svakom sajtu bilo koje izdavačke kuće ne postoji nijedan pasus koji novopečenim autorima objašnjava kako pisci svoje čedo mogu ponuditi izdavačima. Osim što je nepristojno, ovo je takođe i velika greška domaćih izdavačkih kuća. Da, znam da vam dnevno piše po 8 ludaka i 14 nesrećnika ali da li ste razmislili da ovo zaista može biti i fenomenalna reklama za vaš biznis? Pisci su, osim što su (u 110%) zagrlizli čitaoci, itekako zahvalni nekome ko bi im dao bilo kakvu informaciju o ovome a to bi: em podiglo vašu reputaciju kao izdavača, em zadalo manje glavobolje i posla onima koji odgovaraju na mailove ili telefonske pozive nesrećnika u spisateljskom pokušaju. Ukoliko bilo koja izdavačka kuća odluči da ikada postavi FAQ za novopečene pisce, lično ću da im odnesem ogromnu porciju sladoleda (a možda im i dam koji zalogaj).

Da se vratim na stvar, vi pre svega treba da odlučite ko su izdavačke kuće za koje biste voleli da izdate knjigu, napravite spisak i udarite u kuknjavu i po telefonu. Kada kažem kuknjavu, ne mislim da se žalite kako je teško objaviti knjigu, jer izdati knjigu i nije neki izazov ako ste svesni da ste ipak novopečeni pisac koji ne može da izda knjigu i da se obogati preko noći i da to nikada niko nije uspeo da uradi (ne samo u Srbiji). Pre svega, treba da kažete svima koje poznajete da želite da objavite knjigu i da ih pitate kako bi mogli da vam pomognu, što uključuje i (česte) objave na društvenim mrežama. Objasnite šta radite ili okačite početak svog romana i dajte ljudima do znanja da želite da budete objavljen autor. Druga bitna stvar – raspitajte se detaljno o izdavačkoj kući za koju izdajete jer ako šaljete rukopis svima, pokazujete neprofesionalnost i idete po principu APP (ako prođe, prođe), to zaista nema nikakvog smisla. To vam je isto kao da se prijavljujete za posao u nekoj firmi o kojoj ne znate apsolutno ništa.

Da se ne lažemo, da biste objavili knjigu, treba vam ili talenat ili veza (a najbolje je da imate oba). Međutim, nemojte da krivite Srbiju, krizu, okolnosti, sistem, kišu itd. Nije u svetu ništa drugačije i naravno da će neka izdavačka kuća oberučke prihvatiti da objavi nepoznatog autora ukoliko ga je preporučio Mik Džeger lično.

Još jedna stvar koja može uticati na objavljivanje vaše knjige jeste njen žanr. Knjige pesama i esejističkog ili enciklopedijskog karaktera, prećutno važe za one koje će teško proći. Ipak, mišljenja sam da ne treba “pametno birati” žanr koji ćete da pišete. Ono što je trenutno popularno i što se prodaje, vrlo moguće nije žanr koji pišete s ljubavlju i samim tim sebi činite magareću uslugu. Pišite ono u čemu uživate jer samo tako ćete napisati kvalitetnu knjigu. Pored toga, ukoliko zaista mislite da nemate šanse da se obogatite pišući pesme, pogledajte moj tekst o tome da li je moguće (za)raditi kao pesnik.

kako objaviti knjigu

Kako izdavačke kuće reaguju na primljene sinopsise ili rukopise? Uzela sam za primer neke poznatije izdavače a naravno, svaka od njih se vodi nekom svojom politikom.

Ukoliko kontaktirate izdavačke kuće kao što su Clio i Vulkan, reći će vam da ne objavljuju domaće autore. Međutim, ako prelistate (ili poznajete) njihova izdanja, shvatićete da ima poneki autor na –ić i da to nije baš tako. Dakle da, obe ove kuće će (takoreći) napraviti izuzetak i objaviti domaćeg autora, ali samo ako on dolazi do njih preko preporuke ili ukoliko se objavljuje u određenoj ediciji. Npr. Clio ne izdaje domaće romane ali pravi izuzetak kod istorijskih i socioloških izdanja koje studenti koriste kao udžbenike.

S druge strane, postoje izdavačke kuće kao što su npr. Službeni glasnik i Arhipelag, koji će razmotriti vašu knjigu, ali u određenom periodu. Oni na kraju ili početku godine prikupljaju rukopise i onda odlučuju koje bi knjige mogli da objave. Ovo takođe radi i Matica Srpska koja međutim ima STALAN konkurs za sve one koji žele da objave svoju prvu knjigu knjigu pod nazivom Prva edicija. Opet, sastavljanje dobrog sinospisa i izgrađivanje vašeg profila je od ogromne važnosti. Pored ovoga, Dereta jedanput godišnje ima konkurs za neobjavljen roman gde možete poslati vaš rukopis koji će biti predstavljen na narednom sajmu knjiga.

I naravno, the moment you have all been waiting for – Laguna. Laguna, ako ništa, zaista jedina ima “aktivnu” ponudu za sve pisce koji ponude svoj rukopis ovoj izdavačkoj kući. Kako objašnjavaju, najrađe primaju “pismene”, završene romane koji nisu ni predugački ni prekratki (od 250 do 600 hiljada karaktera). Naravno, mora postojati začkoljica, pa Laguna uz predati tekst traži i recenziju istog, koja mora biti potpisana nekim književno prepoznatljivim imenom koje iza njega stoji. Paradoksalno, dobiti recenziju kao zelen i novopečeni autor od priznatog književnog kritičara ili pisca jednako je čudu – i to sve za jedan rukopis koji još uvek nije ni objavljen!

U svakom slučaju, na odgovor da li će neko izdati vašu knjigu, moguće je da ćete čekati i do 6 meseci ali postoji i realna mogućnost da se sve ovo završi za relativno kratko vreme. Ovu odluku donosi urednik koji razmatra da li se vaša knjiga uklapa u izdavački plan same kuće a dosta toga zavisi i od toga koliko je: a) “sređena” vaša knjiga, b) kvalitetan vaš tekst ili c) debela vaša veza (faktori su međusobno isključivi).

4) Ugovor

Ukoliko je urednik aminovao vaš tekst, ostaje da se dogovorite oko uslova. Potpisivanjem ugovora vi pristajete na određeni honorar za određeni broj izdanja i na procenat od prodaje ukoliko se taj broj premaši. U najboljem slučaju, procenat od prodaje će biti 9% od jedne knjige (nasuprot e-knjige gde je taj procenat 70%) ako dakle premašite kvotu honorara za ugovorenu prodaju. I ne brinite, sve je transparentno i vi u svakom trenutku imate izveštaj o prodaji vaše knjige. Ipak, dok sam istraživala za ovaj post, na nekim forumima sam pročitala da se lako može desiti da izdavač zatraži da izmenite radnju knjige ili da vaš honorar isplati u knjigama u vrednosti “zarađenog” iznosa. Dakle, savet je da sednete i temeljno se dogovorite oko najsitnijeg detalja pre nego što nešto potpišete. Što se tiče samofinansiranja knjige gde vi sami isplaćujete troškove štampanja i prelamanja knjige, ovo niti je garancija objavljivanja vaše knjige niti se vaša zarada na ovaj način preterano povećava, te se i o ovome treba dodatno raspitati.

5) Lektura, intervencije, prelom itd.

Kada potpišete ugovor, sledi izdavačka lektura, nakon čega se rukopis šalje vama nazad da prihvatite ili odbijete unesene intervencije. Zatim sledi prelom knjige gde tehnički urednik prelama vaš tekst, dizajner osmišljava omot i piše se vaša biografija. Posle ovoga radi se korektura na prelomu gde prelamač ručno unosi poslednje intervencije. Da, ima tu još nekih detalja, ali preskačem ovaj dosadni deo za sad jer prevazilazi okvire ovog posta.

Na kraju, nadam se da vam je ovaj tekst malo razjasnio neobjašnjivu misteriju kako objaviti knjigu u Srbiji. Nakon svega, jedino što mogu da vam preporučim pre nego što se upustite u ovo jeste (ponovo) osmeh 🙂 Zato što koliko god sve ovo izgledalo možda komplikovano u početku, na ceo postupak najbolje je da gledate kao na uzbudljivu avanturu. Ponavljam, nemojte da krivite druge za svoj neuspeh i pišite vašu knjigu sa ljubavlju. Jer ako je srce negde transparentno, to je na papiru. Čak i viruelnom 😉

Nadam se da vam se svideo današnji post a naravno, uvek možete istražiti alternativne metode objavljivanja kao što su objavljivanje elektronske knjige ili objavljivanje knjige bez izdavača. Ukoliko ste već izdali knjigu, bilo bi lepo da podelite u komentarima vaša iskustva u vezi sa objavljivanjem knjiga (veoma me zanima). Takođe, možete da lajkujete ili podelite ovaj tekst – možda usrećite nekog pisca koji čeka svoju priliku.

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

34 Comments

  1. Poštovana Ana zanima me da li ste upućeni kakva je procedura sa prevodima knjiga dakle nisam ja pisac već prevodilac, kakva je u tom slucaju procedura sa pravima i sa mogucnoscu da to neko objavi i plati, osim elektronskog eventualno izdanja?Veliki pozdrav

    • Ana Gord Reply

      Zdravo Ivana, razumem se donekle. Ako možeš, objasni mi konkretnu situaciju pa da ti pomgnem. Ako si uzela i prevela knjigu, ti svakako moraš da platiš nekome autorska prava da bi objavila knjigu. Ako si ti prevodila knjigu po narudžbini, ti kao prevodilac imaš prava koja su ti prepisana ugovorom. Nisam sigurna o čemu se radi pa te molim da mi pojasniš.

      • Draga Ana,sama sam odabrala knjigu i nije prevelika vise je naucna i zanimljiva,svakako bih kontaktirala Institut i profesore koji su knjigu i izdali,samo me je zanimala procedura pre nego sto kontaktiram bilo koga,dakle knjiga je po mom licnom izboru nije narucena,prevod je sa spanskog na srpski…hvala jos jednom

        • Ana Gord Reply

          Draga Ivana, u tom slučaju moraš da kontaktiraš autore (institut) i otkupiš autorska prava za objavljivanje (ili zatražiš dozvolu za objavljivanje, zavisi da li se knjiga prodaje ili ne). Svaka vrsta objavljivanja bez dozvole (a naročito prodaje i zarade od knjige) bila bi OZBILJNO kršenje autorskih prava. Ne znam o kojoj se knjizi radi ali nema poente da to radiš kao pojedinac jer da bi je objavila, potrebno ti je dosta vremena i zapetljancije pa ti je bolja izdavačka kuća koja bi to učinila umesto tebe. Možda bolje da u dogovoru sa nekom izdavačkom kućom ponudiš svoj prevod i kažeš šta prevela i da li bi bili zainteresovani da otkupe prevod (ali naravno i autorska prava). Nadam se da sam pomogla.

  2. Draga Ana, hvala Vam najlepše na smernicama, jer sam trenutno u fazi pripreme nove knjige.Prvu knjigu Uživaj dok si dete (zbirka pesama i priča za decu edukativnog karaktera), sam sama finansirala i izdala je preko KK Sirin-a. Koliko god da je ocenjena kao izuzetna, koja podstiče na razmišljanje i koja promoviše iskonske vrednosti, pisana jezikom koji je razumljiv savremenim generacijama , ne mogu se baš pohvaliti prodajom. Deo se prodao u Delfi knjižarama, deo na promocijama, nešto po preporuci.Ono gde imam blokadu je promovisanje knjige preko društvenih mreža ( trudim se da ne budem dosadna, nametljiva i da ne delujem kao japajatak), ali činjenica je da su društvene mreže najbolja reklama.
    Vi ste me motivisali da razmislim o elektronskom izdanju.Hvala Vam na tome! Srdačan pozdrav i puno uspeha u daljem radu!

    • Ana Gord Reply

      Draga Slavice, nemojte da mislite da ste dosadni i nametljivi, jer često iza svega toga stoji Facebook algoritam koji vam sakrije objavu, tako da je moja preporuka da stavljate svaki dan. Kome smeta, neka se odjavi, a verujte mi iz iskustva znam da se to neće desiti. Ljudima prosto mora da uđe u glavu vaša knjiga, da slušaju o njoj. Ako niste, pogledajte i moj tekst kako promovisati knjigu, mislim da vam može koristiti: http://www.anagord.com/kako-promovisati-knjigu-da-bi-se-ona-zaista-prodavala/ E-knjiga je dobar izbor, ali i nju morate reklamirati. Dakle, sve je u promociji. Srećno, ako želite da podelim vašu knjigu preko bloga, javite mi se preko kontakt forme pa da ispromovišemo i na taj način.

  3. Draga Ana,
    trenutno sam u fazi pisanja knjige i moram priznati da je tvoj tekst jako ohrabrujući. 😀 Moje pitanje je šta raditi kada je knjiga predugačka? Proteže se na nekih 500+ strana u Wordu i to je tek polovina. Verujem da je u tom slučaju rešenje izdeliti je na više potencijalnih knjiga i napraviti neku trilogiju. Haha. Hvala na odgovoru.

    • Ana Gord Reply

      Draga Milice, kako je divno kad neko ima takav izazov 🙂 Idi na Wordu u tools, pa word count i videćeš koliko imaš karaktera tj. reči pa će ti to dati ideju koliko ti je knjiga dugačka 😉 Mislim da ne treba ništa da deliš dok knjigu ne završiš – pisanje je jedno, a revizija drugo 😀 😀 Javi kako napreduješ i kada završiš <3 I srećno :*

      • Hvala. 😀 <3
        Imam viziju toka priče, ali usput stalno smišljam nova dešavanja i dodajem u roman. Pišem ga već godinu dana sa povremenim pauzama i ne žurim se da završim, jer želim da bude zaista kvalitetan. Ono što je moj najveći problem je nesigurnost u kvalitet moje priče. Pišem ono što volim da čitam, a to su trileri, krimi i horor priče i kada je takav žanr u pitanju, plašim se da knjiga u jednom momentu ne postane dosadna. Zbog toga jedva čekam da je završim kako bih mogla da pročitam sve u jednom dahu i dam još nekome da iščita i kaže mi mišljenje. Ima zaista dosta likova i dešavanja i mislim da knjiga tera i na razmišljanje i nagađanje (što je meni omiljena stvar prilikom čitanja knjiga). Ali sa druge strane, mislim da je to što pišem daleko ispod pisanja istaknutijih autora trilera i krimića. Mada je to ipak neka druga tema. 😀

        • Ana Gord Reply

          Draga Mici, nesigurnost je ok, ali razmišljaj da je to tvoj roman i da nemaš sa kim da se upoređuješ. Ti si ti, drugi pisci su drugi pisci. Svako voli drugačije knjige a najbitnije je da ti uživaš dok pišeš i da si srećna. Drugi ljudi treba da ti daju uvid, ali ne i sud o kvalitetu, jer je najbitnije šta ti osećaš. Npr. ja volim ljubavne romane a ti pišeš trilere i ko sam ja da sudim tebi? To ne znači da je tvoja knjiga loša, već da imamo drugačiji ukus. Isto je i sa odećom npr, neko će da nosi nešto što se tebi ne dopada, što ne mora da znači da je loše. A što se tiče kvaliteta, to je opet isto tako relativno. Da, naravno da ako pišeš prvi roman nemaš pojima šta radiš. Ali ne znači da je loše. S druge strane, istaknutiji autori imaju bar 10 početničkih knjiga iza sebe i znaju šta pali a šta ne i kako da im priča bude zanimljivija. Usredsredi se na dobre strane, uživaj u pisanju i nemoj da se opterećuješ tuđim mišljenjem. Ti pišeš knjigu zbog sebe 🙂 I super je ako se nekome dopadne, ali čak i da se ne dopadne, možda će to biti najpoznatija knjiga tek 2089 godine. Van Gog nije prodao nijednu sliku za života. Saramago napisao prvu knjigu u 70-oj. Sve je to relativno 🙂 Fokusiraj se na dobre stvari 😉 Srećno!

          • Draga Ana, hvala ti na divnim rečima i lepim željama. 😀 Zaista mi znači bilo kakvo ohrabrenje. 😀 Javiću kako napredujem. Puno pozdrava! :*

  4. Draga Ana,

    Hvala na divnom tekstu i svim informacijama koje ste podelil. Zelela bih da vas pitam nesto sto me jako muci: Naime kako poslati rukopis izdavackoj kuci? Da li se salje samo deo ili ceo roman i to pre nego sto se zastite autorska prava? Ili, prvo treba zastititi autorska prava kod Zavoda za intelektualnu svojinu pa tek onda nuditi rukopis izdavacima?

    • Ana Gord Reply

      Draga Milice,

      Hvala na lepim rečima. Mislim da svaka izdavačka kuća ima svoja pravila, mada mi se čini da većinom traže ceo rukopis. Npr. Laguna traži celu knjigu uz određene uslove (jedan od njih je da ima najmanje 250.000, a najviše 600.000 karaktera s proredima) itd. Proveri pojedinačno na svakom sajtu ili sa svakim izdavačem.

      Što se tiče drugog pitanja, mislim da nema potrebe štititi prava jer se rukopis šalje izdavačkoj kući i ako bi delo došlo u neku nepriliku (u šta čisto sumnjam i objasniću u sledećem pasusu), ovo bi bilo OZBILJNO krivično delo a ne verujem da bi neko dovodio sebe u tu situaciju.

      S druge strane, NIKO neće da krade vaše delo (ne mislim samo tvoje, već generalno). Ovo je iz razloga jer si ti nepoznat autor sa nepoznatom knjigom i da bi ta knjiga postala popularna, neko bi morao da krv propiša (pardon my french) da dobije kakve takve pare od te knjige. Neće to niko da radi. Čak i da si najprodavaniji autor na planeti, opet bi neko morao pod nepoznatim imenom da se lomi da knjigu objavi i dovede do publike; nemaju ljudi toliko vremena i to ima samo na filmovima. Nije milion dolara zagarantovana suma samo zato što je neko napisao knjigu. Na žalost, ili u ovom slučaju na sreću 🙂

      Srećno sa knjigom i veliki pozZ

  5. Draga Ana, još jednom da potvrdim koliko je samo korisnih informacija u okviru Vaših blog postova. Hvala 🙂 Evo jedne ideje za moguć post: kako u Srbiji objaviti prvu knjigu , a da niste više mlad autor 🙂 Naime, veliki broj konkursa namenjen je mladim autorima, što je sasvim u redu, život je pred njima. Međutim, stariji “mladi autori” koji bi želeli da objave svoj prvenac nailaze na dodatnu prepreku – godine. Vaše uvek sveže ideje i neumoran istraživački duh, ovde bi sigurno mogli da pomognu. Ako ništa drugo, bilo bi vrlo zanimljivo pročitati vaše mišljenje o ovoj temi u okviru nekog novog posta- imate tako svež, duhovit pristup koji inspiriše. Veliki pozdrav!

    • Ana Gord Reply

      Draga Nina, hvala još jednom (ili je Snežana) 🙂 Svi saveti u ovom tekstu važe za starije autore – ako sam napisala za one koji prvi put objavljuju, to dakle nema veze sa godinama, već sa delom. I sama ne spadam baš pod mlade pa govorim iz iskustva 😀 Npr. Laguni možete poslati rukopis koje god da ste godište 😉 Isto važi i za ostale izdavačke kuće koje sam u tekstu spomenula. Što se tiče književnih konkursa za slanje priča i pesama, na nekoliko mesta na blogu govorim da konkurse lično ne podržavam, jer je u većini slučajeva prosto gubljenje vremena za autore bez ikakve (novčane) nadoknade. Što se tiče predloga za tekst, hvala na ideji, mada smatram da je ovaj tekst (+ ostali tekstovi kod mene) sasvim nego dovoljno štivo. Međutim, na mojoj Facebook stranici trenutno svakog petka pišem “Dnevik objavljivanja knjige” koji može pomoći svima koji žele da se u ovom sportu opprobaju. Naime, sama sam napisala knjigu i iz nedelje u nedelju pišem svoja iskustva i proces do konačne papirne verzije koja će se naći u prodaji. Knjiga koje je u pripremi je svojevrstan priručnik za (buduće) pisce napisana upravo na slučaju Srbija (tj ex-Yu teritorija). Ideja mi je da na kraju ovog putovanja postove sa Facebooka pretočim u tekst (nešto kao “moje iskustvo”) ali dotle možete pratiti sve korake na Fejsu. Tako da biće neki sličan tekst, ali verujem tek za par meseci kad se sve završi lektura, prelom, korice, izdavač itd. I kao šlag na tortu – danas je petak 😀 😀 😀 Veliki pozdrav!

  6. Žikica Simić Reply

    hvala na korisnim savetima. Ja upravo treba da objavim knjigu o srpskoj paranoičnosti. Urednik i vlasnik “Prometeja” je prihvatio rukopise i rekao da je veoma zanimljiva i vredna objavljivanja. Profesor koji je objavljivao kod njih i koji posreduje između mene i izdavačke kuće mi je rekao da uradim lekturu i prelom u štampariji koja se time bavi. Da li to znači da neće biti uređivačke lekture, jer je prelom knjige završna faza?

    • Poštovani Žikice, nisam sigurna koje je pitanje. Da li je pitanje da ako Vi uradite lekturu i prelom, da li će kasnije biti korektura na prelomu gde prelamač ručno unosi poslednje intervencije? U svakom slučaju, kako nisam radila u izdavačkoj kući već sam prikupljala informacije sa raznih strana, tako da će najbolje biti da proverite sa Vašom izdavačkom kućom kako biste dobili najprecizniji odgovor. Srdačan pozdrav

  7. Do bola komplikovano … imam roman, dvije odlicne recenzije, imam cak i izdavacku kucu koja hoce moj roman ali nema love da me finansira. Uglavnom, saljem mailove, sinopsis, odlomke, roman sredjen, lektorisan (moja struka, pa eto, ako kome zatreba) … ali, draga Ana i ostali moji spisateljski sapatnici i sapatnice, men’ se cini da je elektronska knjiga jedini put …

    • Ana Gord Reply

      Nadam se da će uskoro izaći i tvoja knjiga draga Ida u kom god obliku, a dotle – zajedno smo jači 🙂

  8. Hvala puno na korisnim savetima i zaista odlicno organizovanom pojasnjenju. Bila sam u velikoj nedoumici kako citav proces izgleda, vasi saveti su zlata vredni.

  9. Odlicno ste ovo opisali. Ja sam pak imala srece. Trazeci recenziju za Lagunu, pronasla sam malu izdavacku kucu. Par dana je razmisljala a kada je pristala, knjiga je izasla u roku od 3 meseca. Ali je u pitanju sasvim mala IK i sada, kada zelim da izdam drugu, nema finansijskih mogucnosti. Opet sam na pocetku i ne znam sta mi je ciniti. Medjutim, ima i onih IK koje, ako prodje rukopis, traze da platite sve i onda vam objave. Bzv

  10. Ja sam godinu dana pokušavala i odustala, Laguna je u to vreme imala neki konkurs koji nije zahtevao silne recenzije i preporuke, ali nisu bili zainteresovani. Kod ostalih, ni kontakta ni objašnjenja. Prosto da se čovek zapita kako neko postaje poznat da bi mogao nešto da objavi.
    Jedino su u Alnariju bili ljubazni 😀

    • Ana Gord Reply

      Eto vidiš 🙂 Dobro, evo kod mene ima neka alternativa pa ljudi mogu da vide kako da objave i bez izdavača i elektronski 😉 nadam se da će ti pomoći i srećno sa fantastikom 🙂 Meni je baš zanimljivo to što si pisala 😉 PozZ

  11. Dok se ono što sam napisala krčka i prepravlja, ja sam pisala izdavačkim kućama, sa pitanjem da li postoje bilo kakva ograničenja za objavljivanje rukopisa, u smislu broja karaktera, recenzija, afirmisanosti autora… Nisam nudila svoje delo, bukvalno sam samo postavila kratko pitanje, čisto da ispitam tržište.
    Izdavačke kuće “Kreativni centar”, “Bookland” i “Evrobook” prihvataju rukopise bez ograničenja, a jedini uslov je da se knjiga dopadne uredničkom timu. Pri tome iz kuće “Bookland” kažu da već sada imaju popunjen plan za proleće, ali da bi knjiga mogla da uđe u plan za zimsku produkciju, ako se dopadne urednicima. Iz “Eurobook”-a kažu da stiže dosta rukopisa i mole za strpljenje.
    Pošto me interesuje objavljivanje knjige za mlade, a generalno i pisanje za decu, pitala sam jos i izdavačku kuću “Odiseja”, iz koje su mi odgovorili da nemaju mogućnost da prihvate novi rukopis, i uputili me na nekog većeg izdavaca. Izdavačka kuća “Pčelica” prima rukopise, ali su oni ipak orijentisani na mlađi uzrast.
    Iz izdavačke kuce “Dereta” nisam dobila nikakav odgovor, a u međuvremenu shvatila da se ipak ne bih ni uklopila u njihov izdavački plan. Takođe sam pisala i “Arhipelagu” ranije još zbog neke zbirke priča koju sam napisala, i oni su mi rekli da primaju rukopise do marta. Ali sam i od razmišljanja o njima odustala, iz istog razloga kao i od “Derete”. (—>prim.aut. vidite kako Natalija odlično razmišlja o činjenici da se ne bi određenoj kući uklopila u plan; dakle dobro razmislite kome šaljete rukpis)
    Veći izdavaci, kojima sam pisala čisto reda radi, pošto su jedini i imali objavljeno uputstvo za slanje rukopisa, Laguna i Vulkan, odgovorili su veoma brzo, sa kulturnim odgovorom da nisu u mogućnosti da prime novi rukopis u narednih godinu dana.
    Još jednu stvar da dodam – većina izdavača brže odgovori preko FB stranice; dešavalo se da pošaljem na zvaničnu adresu, ne dobijem ogovor, a onda pišem preko Fejsa i dobijem odgovor odmah.

  12. Prvo ti uglavnom ni ne odgovore ili je potrebno da prodje sto godina… onda ti kazu da su planove ispunili za hiljadu godina unapred… da imaju svoje ljude ili ediciju koja pokriva siri opseg vase price i sl. Retko ko u opste procita sta ste poslali. Kad je u pitanju Laguna, oni posle svih koraka (slanje celog teksta, lektorisanog i sa recenzijama) kazu da cekas oko godinu dana odgovor. Tako ja “objavljujem” svoj prvenac vec nekoliko godina. Mada…ja imam problem u tome sto bi knjiga trebala da bude ilustrovana i dobro dizajnirana sto podize cenu. Moj savet je slati na vise adresa i u isto vreme pregovarati, jer ako cekate odgovore i mislite da ce nesto biti…curi vreme.

  13. To jeste to, u najosnovnijim crtama.
    Većina izdavača odgovori identično: ispunili smo plan za narednu godinu.
    Nezavisno od doba godine kada im se obratite, plan je uvek ispunjen, nikako da pogodite doba kada prikupljaju rukopise. I, da, taj odgovor sledi, ne na poslat sinopsis, tekst, ne, već na molbu da vam kažu na koji način možete da im dostavite svoj tekst. Što ponovo vraća na suštinu ovog problema: prva knjiga i nepoznat autor. Većina izdavača jasno stavi do znanja da ste za njih nebitni.
    Koristan tekst.

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.