Priča koja počinje sasvim (ne)obično: Liz ima savršen život – divnu kuću, dobru karijeru i pristojnog muža. Međutim, Elizabet ne želi dete. Ne želi. I kida se zašto ga ne želi. Kada ga toliko ljudi žele, kada se toliko ljudi trudi da ga dobije. Trebalo bi da svi žele da imaju decu, zar ne? Pogotovo kad su svi drugi preduslovi tu. Šta je zapravo njen problem?

Nakon mukotrpnog razvoda, koji je košta živaca i zdravlja, autorka pravi još jedan korak kojim kopa rupu sebi. Započinje vezu sa Dejvidom, najdivnijim muškarcem na svetu… S kojim ona ne može da bude. Zbunjena i na antidepresivima, Elizabet se odlučuje da krene na duhovno putovanje. A kada je brzopleto pobegla, nije razumela da ljudi često ne shvataju da od sebe ne mogu pobeći. Da će ih ista raspoloženja čekati i u Indiji i na Baliju.

I to je otprilike cela radnja knjige.

Moram da priznam da me je ova knjiga nekako uvek nervirala, možda i zato što se u srpskom prevodu rimuje i oduzima čari njenog originalnog naslova. Zato sam je i pročitala na engleskom. Da je bolje razumem. A i mislim – memoari jedne 30 (i nešto) godišnjakinje koja kreće na duhovno putovanje… Zev – boring! U svakodnevnici pametujućih citata (od kineskih poslovica do patrijarha Pavla), duhovno putovanje mi se činilo kao suvišno.

Zašto onda ova knjiga u kojoj se ništa posebno ne dešava ima milionsku prodaju i publiku koja svakodnevno raste? Na stranu to što je zaista zanimljiva i drži pažnju… Pa, izgleda da je Elizabet Gilbert uspela uspela da odgovori na pitanja tipa kako naći savršen posao, doterati izgled, smuvati partnera i sveukupno srediti život. A  odgovor je isti za sve i smešno logičan – budite zadovoljni sobom.

I eto i cake. Duhovno putovanje… Pa ima li nešto bitnije od toga?! U današnje vreme, onaj ko nađe vremena za ovako nešto, mora da je mega car! Ili milioner. Jer, ima li nešto važnije od pronaći sebe, zavoleti sebe, ceniti sebe? Jer svaki je drugi postupak zaboravljanje sebe. Zato i Liz ne želi dete, zato se ono ja u njenoj duši toliko uzjogunilo. Hej, pa ceo život si se skrivala od mene (sebe), ceo život si se trudila da ličiš na druge i da na svako pitanje neko drugi bude odgovor! Šta TI voliš? Šta je TEBI lepo? Ne sebičnost, već iskrena ljubav prema sebi. Nauči da se voliš. Nauči da uvek budeš tu za sebe.

Mnogi su se pobunili, što je Liz kao prava hm, Amerikanka recimo, imala dovoljno sredstava da krene na duhovno putovanje od godinu dana. Da se prežderava u Italiji, uzdiže u meditaciji u Indiji i dangubi na Baliju. Međutim da, možda izgleda lakše pričati o duhovnom putovanju u sred Rima, ali ne zaboravimo da je ona isto tako za to vreme i napisala ovu knjigu. I da su to opet samo izgovori tipa: svako može krenuti na putovanje sa parama. Da, ali svako može krenuti na duhovno putovanje i bez ičega. Svako može upoznati sebe ako želi. Svako može preispitati svoje odluke. Samo treba malo… Volje. Hrabrosti. Vremena. Za sebe.

A svakoga dana, gde se jedva čeka petak i hejtuje ponedeljak, gde je kafa jedini pravi prijatelj a alkohol jedini izlaz, izgleda lako ići putem manjeg otpora. Mnogo je lakše gledati TV posle posla kako bi se „odmorili“ nego sesti i naučiti strani jezik. Mnogo je lakše pojesti čokoladni sufle nego uraditi seriju čučnjeva. Mnogo je lakše pljuvati druge kako je njima lako (jer imaju love, izgled, sreće) nego uraditi nešto za sebe. Ali – da li je zaista lakše? Da li je lakše opravdati sebe pred drugima, i opet leći nezadovoljni sobom? Jer ako tražite izgovore zašto nemate 15 minuta dnevno za sebe, uvek ćete ih naći.

Gilbertova je, na njenu sreću, na vreme shvatila da je sve ono što traži – u njoj. A gde je vaše rešenje? I koliko je teško uraditi nešto SAMO za svoju ljubav?

S muškarcima imam probleme vezane za granice… Ja se gubim u osobi koju volim. Ja sam propusna membrana. Ako vas volim, daću vam sve. Daću vam svoje vreme, svoju privrženost, svoju guzu, svoj novac, svoju obitelj, svog psa, novac svog psa – sve. Ako vas volim, trpeću vašu bol, preuzeti sve vaše dugove, štititi vas od vaše nesigurnosti, okitiću vas svim vrlinama koje vi zapravo nikada niste razvili… Daću vam sunce i kišu, a ako nisu na raspolaganju, obećaću vam ih. Daću vam sve to i više, sve dok se ne iscrpim i ne iscedim toliko, da se mogu oporaviti samo zaljubljivanjem u nekog drugog…
Bože dragi, dobro bi mi došao predah od tog kruga, malo vremena da otkrijem kako izgledam i govorim dok se ne pokušavam sjediniti s nekim.
Zamislite to ovako: da ste imali desetak saobraćajnih nesreća za redom, da li bi vam oduzeli vozačku dozvolu? Ne biste li na određen način želeli da vam je oduzmu?

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

2 Comments

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.