(ili šta čitati – preporuka knjige)

Kada sam birala o kojoj bih knjizi prvo želela da pišem, setila sam se Hju Hefnera. Da li je večiti mladić u bade mantilu znao da će mu slike Merlin Monro u prvom izdanju časopisa Playboy doneti toliku popularnost? Gledala sam jedanput, Hju je pričao o Merlin s neizmernim poštovanjem, a prvo što je uradio kada je zaradio malo para jeste kupio grobnicu tik pored njene i rekao nešto u stilu: „Njoj dugujem svu svoju zahvalnost“. Ovde me ne interesuje toliko popularnost muškog magazina br. 1, koliko sam njegov izbor. Prvo izdanje MORA da bude fenomenalno! Da privuče pažnju! Da se o njemu govori i da se pamti! Zato i prva knjiga o kojoj pišem ne bi smela da bude obična… I dok sam razmišljala koji je to roman koji mora da ostavi utisak na svakoga, setila sam se Froma i Umeća ljubavi

Pogodak!

Ovo je knjiga kojoj se stalno vraćam, iako će vas Umeće ljubavi, kako i sam From kaže, potpuno razočarati. Pogotovo ako tražite how to odgovore o ljubavi. Ovo dakle nije roman, već priručnik o ljubavi. Odgovora nema, tu smo da večito učimo o ljubavi. Jer ljubav, kao i bilo koje drugo umeće, može da se nauči i neguje. From ne odbacuje romantičnu predstavu o ljubavi potpuno (kako mu mnogi prebacuju), ali govori da moramo prvo naučiti da volimo sebe, kako bi voleli sve ostale. I iako možda ljubav zvuči jednostavno, ovo je veština koju svakodnevno moramo praktikovati i davati joj na važnosti stalno (a ne samo kada smo raspoloženi); ljubav je kao telesna vežba, ukoliko ne vežbaš – ispadaš iz forme. I ukoliko ti nije na prvom mestu, ne možeš očekivati čuda; nešto po principu koliko daš, toliko ćeš i dobiti. A u ljubavi se ne možeš dati polovično… Ili nam se čini? From počinje izlaganje od opšte ljudske pretpostavke da se o ljubavi sve zna, tačnije podrazumeva da se zna, a retko ko misli da se o ljubavi može nešto i naučiti. Jer uopšte ima vremena za to?! U instant društvu gde se slike i utisci smenjuju u deliću sekunde, zar ne bi bilo idealno da i od ljubavi dobijemo brz i gotov proizvod koji bi bio „prilagođen našim potrebama“? From se ruga uštedi vremena modernog čoveka, koji na kraju to svoje vreme ubija – jer ne zna šta bi drugo činio s njim. Upravo je i problematika u sagledavanju samog sebe i dubini koju nikada nećemo otkriti (na svu sreću!) i u stalnom otkrivanju te druge osobe, čija nas ličnost može samo iznova obogaćivati i iznenađivati. 

Takođe, From uočava opštu ubeđenost gde je veća briga naći nekoga da nas voli nego umeti voleti. Zato žene podležu trikovima upornog sređivanja i nege tela, dok muškarci pokušavaju da se dokažu kroz poslovne uspehe i novac. Takođe dovodi u pitanje opštu „zabludu“ da je lako voleti nekoga ukoliko on/ona ima određene osobine. U pitanju je čista kapitalistička razmena – volim te ako imaš potrebne kvalitete! A upravo majstorski, umesto ovih opštih uverenja, From daje na snazi koncentraciji, disciplini i najvišem interesu – nečemu što nije lako naučiti. Time pokazuje da ljubav, kao i svako umeće, zahteva ne samo teoriju, već i praksu. A izlaz iz pogrešnog (ne)znanja o ljubavi i prevelikim očekivanjima, From nalazi u ideji sjedinjenja kroz ljubav. Čini se da je upravo to ona činjenica koju From želi da njegovi čitaoci shvate: bezuslovno davanje kroz ljubav, bez očekivane nadoknade. Ali, kako do toga doći? Možda je i to je ono što mene uporno vraća na ovu knjigu, ono što me uvek iznova iznenadi u njenoj neizmernoj mudrosti, i razlog zbog koga je i Christiane F. lepila citate iz ove knjige svuda po kući, upravo kada je  (bar za trenutak) našla svoj spas. 

Izgleda da svako pitanje iz ove knjige ne zvuči tako idilično u svetu filtriranih slika i fotošopa, gde se vrednost meri brojem pratilaca, kubika i cenom tašne… Za kraj, prepisujem jedan citat, gde će težina pitanja možda navesti nekoga da pročita ovu knjigu:

Od rođenja do smrti, od ponedeljka do ponedeljka, od jutra do večeri, sve delatnosti su rutinizovane i stereotipne. Kako da čovek, uhvaćen u ovu mrežu rutine, ne zaboravi da je čovek, jedinstveno biće, kome je data samo ova jedina prilika da živi, sa nadama i razočarenjima, sa tugom i strahom, sa čežnjom za ljubavlju i užasom pred ništavilom i izdvojenošću?

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.